Mandulata – slatko od bajama i cukra, ne grize se, nego se topi u justima

Mandule – žlizde u grlu; prija 40-50 godina bila je moda da se na prvu jaču upalu dici vadu, jer da in ne tribaju; a poslin se neko sitija, da biće da čemu služu, ako ih je Bog da, pa su ih pristali vaditi; meni su ih izvadili, i još se sićan one pištoljčine šta mi je bila uperena u otvorena usta, i puno krvi šta san je po dana pjuca u kartu, i puno đelata, šta san ga dobija ka za nagradu, da mi stisne žile, i dan-dva govorenja na mote (jerbo san osta brez glasa), i odluke koja je glasila: «Neću više nikad u bolnicu!» (A bija san posli u bolnici dva puta, samo oba me je morala dovući hitna pomoć, jedanput kad san sam igra nogomet, pa kliznija unazad i glavon udrija u petun, i drugi put kad san polomija ruku. Ma, i daje mislin isto: neću u bolnicu, nego ću se od svake boleštine ličiti sam - Krkon, suncen, moren, arijon i šibenskon spizon. A kad mi dođe za umriti, učiniću sve, da stojin u svojoj kužini, kvasin grlo i čekan, pa da vidimo ko će koga.)

Manđati – isti s gušton

Manica – ručka za upaliti motor u barki; ako se puno brzo zavrti, zna otići u more, pa triba raditi novu

Maništra – po tajanski manestra je teća oli porcija, a menestra oli minestra je njima varivo od nasickanoga povrća s teke pirinča i poslin zeru parmezana. A mi, Šibenčani, znamo kasti maništra važol za kad se na gusto skuva stari važol s nasickanon kapulon, lukon i petrusimenon, pa još s kojon mrkvon i kunpiron (koji se pri kraju stisne pinjuron i vrati u teću da dade gustoću), i s liston lovora, bokunićon paprike i s konšervon. Od maništre je najboje staviti šubijote oli teke kraće penete, i kad u sve dikod ugazi i najšporkija od svih domaćih beštija (suvin rebrima, oglavinon, nogicama, uvon oli – šta je za dva pijata pojisti – jedanput prija prokuvanon košćinon od pršuta, ili prefin s dvi luganige). Znamo reći i maništra na suvo za kad napravimo paštu šutu na toču od pomidora (liti se to radi dvaput na nediju). Puno judi maništra reče za svaku paštu osin šubijota. Prava šibenska maništra more se raditi od više kombinacija (i s bobon, i sa žiton oli orzon, i s mladin kupuson, i s kojon tikvicon, i s čin god ko oće), ali je najvažnije da se sve to tolko ugusti, da na kraju žlica u dubokon pijatu more stati nauzgor; kad se čovik natuče naše maništre, nema više šta misliti, nega se odma mora, baren po ure, baciti na prvu posteju (leže, naravski, u robi, molavajući samo kaiš oli zadnji botun na gaćama, jerbo kad bi se iša skroz skidati, razbudija bi se, a više ne bi bija za ništa).

Manoval – bilo ih je šta su govorili malovan, za fizičkog radnika, kojeg bi se uzelo za pribacivati tikule oli drva, oli za mišati maltu; plaćalo ih se marendon i ručkon, i još bi in se dalo šoldi, pa bi bili prizadovoljni

Mantenjuta – jubavnica; najviše su ih duperavali muški iz bojestojećih kuća u gradu, dočin oni vanka grada za njih nisu imali vrimena; malo se ko šnjima okolo falija, jerbo je i prija pametnije bilo da niko ništa ne dočuka, pogotovu ako bi jubavnica bila udana žena (da se ne bi posli naboja na muževjevi britulinić); najpametniji bi jubavnice tražili bar sto kilometara daje ili, ako bi in bila preša, u toverni (di bi in znale doći siditi po kolinima, i svako malo se namištati i primištati)

Manjamukti – manđati (tal. isti) mukti (tur. besplatno, na tuđi konat); rič koja je lipi, šibenski spoj zapada i istoka

Manjurice – časne sestre, švore

Marendin – laganija marenda; neloš je i kad čovik radi kakvi teži, a i kad radi koji laganiji posal (dobro marendati more samo neradnik!); za marendin dobro dođe koje jaje utvrdo s pomidoron, oli trokut sira i po kukumara, oli bokunić pancete s kapulicon, tek tolko da se zalije bevandon, i onda jopet baci na posal

Mareta – mrtvo more; valovi, kad ne puše

Martelin – mali čekić

Maslo-paslo – uzrečica, kad dvojica trećeg zajujaju i bacu u more (najboje s mula Krke)

Masna ulica – Zagrebačka; između dva svitska rata imala je devet oštarija, pa je po masnoći šta je ižnjih izbijala dobila ime (Dvoraček-Cukela, Miletić, Vulinović Zlatan, Vatavuk, Kovač, Baranović Lojko, Grubišić Musa, Ivša Čala i Stošić Mimac); u 1960-ima najposjećeniji su bili buffet Bor i restauracija Rijeka, a danas samo kafić Bono i No 4; popločana krajen 19. stolića; od 1930. do 28. veljače 1959. Masnon su išli sprovodi prama Kaštelu; danas veći dija dana u njoj nema žive duše
Mast - mošt; masti senogu uz nogu, uz rubove maštela; čele ti neće ništa; ma, dok se grožđe trga, vaik ga triba rizati šta niže, da onome koji masti tvrdi dija ogrozdine ne bi para pete

Mašiti se – uzeti šta ti spada i šta ti ne spada; šta to oće reći neka opiše ova zgoda: trevija san prije koju godinu jednog našeg i pitan ga kako mu je sin, di je, jel sve u redu, a on mi reče da je slabo; pitan ga kako slabo, jel šta bolestan; kaže mi, ma kakvi bolestan, jak je ki bik, i maša se, maša, ali je tek treći, pa ne more doseći, ona mu prva dvojica ne daju, kažu mu tamo se daj i sve vataju za se, pa njemu ne pritekne ništa (sva trojica su se mašali u jednon šibenskon poduzeću šta je poslin propalo)

Maškarjol – drvena keba s guston mrižicon na prednjoj strani, koja je visila po starin kužinama, podaje od komina. Služila je za držati slaninu i sir oli za odložiti žigaricu prija friganja podaje od muva, jerbo se u ono vrime nisi moga od muva braniti, kolko ih je bilo (i konjskih, i onih zelenih šta su se lipile za kožu, i zukuja, i na stotine običnih, šta bi po spizi ostavjale svoje upjuvke, pa to nije bilo lipo ni za gledati). Gledalo se da se maškarjol obisi tako, da do njega ne more dopriti mačka, jerbo je i njih bilo uz svaku kužinu (a, mora si ih puštati, da vaćaju miše).

Mašketa – u nju se umeće veslo; dobro je imati rezervnu, ako jedna upadne u more; kad penta crkne, važnija je od veslača

Maštel – veće vidro, s dvi ručke
 

Ključne riječi: šibenski leksikon, Ivo Jakovljević