OBJAVA: 07.01.2018, 09:23h   •   IZMJENA: 07.01.2018, 09:23h   komentara   •     ISPIŠI

Šibenska mišanca Gojka Huljeva

Falša tramuntana: Nikad ne viruj bonaci u šibenskom portu

Isploviti ili ne isploviti, vično je pitanje. Ima više stvari koje u tomen prisuđuju, ali na prvon mistu je vrime. Ako puše buretina ili jugo, unda je lako. Priobučeš se u lipu robu, pa u đir: Pojana, riva, peškarija. Jopet ćeš viti more, ribu, trevit prijateja, uživat skoro ka da si isplovija. Jedino šta za večeru neš guštat u lešadi friško ulovljenog arbuna.


  ŠibenikIN Falša tramuntana: Nikad ne viruj bonaci u šibenskom portu
PIŠE Gojko Huljev
07.01.2018, 09:23h

Ako zovneš kompanjuna šta on o tomen misli, on će uzvratit kontra pitanjem:  – A kakvo vrime zovu? A zovu vako: – Bura će oslabit i okrenut na slabi do umjereni sjeverozapadnjak, more malo valovito. Za buru lako, puše od kraja, moš po njoj uvik naći zaklonicu. Sa sjeverozapadnjakom je drugačije. Ka prvo, kod nas ga tako ne zovu. Za nas je to tramuntana, a prava tramuntana, po librima, je prvi vitar do bure, s nježine desne strane, oliti u zapad. Zapuše dan-dva nakon bure, više u kulfu.

Oti sjeverozapadnjak, ja ga zoven falša tramuntana, zamina je za maištral koji puše u lito. Mrvu se razlikuje od njega jerbo uvik ima isti đir, puše usporedo s obalon, pravcen kontra jugu. Maištral, oliti vitar o sunca, kako ga ribari zovu, počne ka južin, a svrši u zapad. Jedan i drugi pušu po stabilnon vrimenu, kad su ciklone daleko, pušu posli podne, po noći odmaraju.

Ka drugo, falša tramuntana, radi pravca kojin puše, ima više čistine za razmavat se, tako i kad je slaba, brzo izmiša more i digne valove. Puno juja, još kad se udruži s kurenton dobro nosi brod i aj ti unda lovi. Ako imaš force usidrit se, moš i to provat, ali većinon ne uspije. Na kraju ti sve to prisidne, jutiš se na meterologe koji su rekli da će more bit – malo valovito. Oni mislu da svi iđemo na more s brodovima koji su najmanje petnaest metara. Tako je bilo nema puno, ima dvi šetimane, kad san posli tri dana jake bure odredija isplovit barenko do Zlarina. Računa san, ako ništa, tamo di se more, uvatit koju obotnicu. Prognoza je bila ajmo reć dobra:  bura će brzo oslabit i popodne okrenut na slabi do umjereni sjeverozapadnjak. I šta'š se unda mislit, baška kad je zadnji šest dana bilo – u suvo, a stađun od liganja iđe kraju.

Baba, slabo čuvaš dicu!

Isplovija san na uru popodne. Između kraja i Zlarina već je krenila bava od falše tramuntane. Neka je, to mi triba, promislija san, ne moš uvatit obotnicu po bonaci. Usput san uvatija tri kanjca za ješku i u Magarni se namistija po boku, di san prije dva-tri puta lipo uvatija. A tamo bonaca, brod se ukopa, ne miče se ni naprid ni nazad, ne vaja. Vesala neman, ko će brod od tri i po tone gurat veslima, moran se motoron polako pomicat. Obotnice nema, a ja mislin na lignje. Punin gason prolazi jedan Zablaćanin, priši prama jugu, bi'će iđe na Komoricu.

Pribacujen se na Drvenik, tamo ima bave, a biće i kurenta. Posli deset minuta ništo mi se je obisilo. Mala obotnica, nema u njoj kvarat, veći je kanjac od nje. Kad si sam na brodu, brez kompanjuna, dikod se omakne da razgovaraš sam sa sobon ili s ribama. Zato san joj reka: – A ćerce, ko je tebe posla – i vratija je u more. Nije prošlo ni tri minuta kad eto ti jopet nje. Ne pušta kanjca, dižen je u brod brez redine i ganča. Nikako san je uspija odlipit i unda je zaitnija koliko san moga u duboko. Nada san se da neće naletit na zubaca dok bude tražila koju bužu. Malo daje, pri kraju Drvenika uvatija san pravu, blizu dva kila. I nju san počastija ričima: – Baba, slabo čuvaš unučad!

Ajmo daje na Dvainku. Vitar je još uvik slab, da se lovit. Vidin još dva broda, i oni prišu na Komoricu. Pari mi se, i ja ću. Svaka čast obotnicama, ali lignje su lignje. Ali još ću obać Mumonju, osta'će vrimena i za lignje. Dvainka je dala dvi, manje su, mrvu jače od po kila, Mumonja jednu sridnju. – Dobar san – falin sam sebe, četiri komada, više od tri kila. Još da uvatin pet-šest liganja, ne more boje.

Okrićen brod prama Komorici. Falša tramuntana je malo pojačala, svejedno s vesejen dajen gas. Mislin na velike lignje koje se lovu u dvanaestom misecu. Kako napredujen prama Komorici, tako se diže i vitar. – Čeka si da ja krenen – reka san jopet naglas. Za kvarat od ure koliko mi je tribalo do Komorice more se je uzvajalo, valovi su se počeli pinit po vrvovima, lipa srića.

Pogodija ka noson u .....

Kad san prvi put bacija peškafondo, već me je dobro jujalo u bok. Aj šta juja, neće mi naškodit, obika san, ali nosi ka ludo. Svaki pet minuta moran se vratit na početnu poziciju, a lignje nema. Uto mi zazvonija mobitel, zove me prijatej, pita: – Di si, je si li na moru? – Jesan, a ti? –A evo đirajen po rivi, dangubin – reka je i doda: – Blago tebi, uživaš u lipon vrimenu i puniš sić lignjama. Taman kad san izustija: – Je, pogodija si ka s noson... – naleti veliki val, žestoko zajuja brod, ja zabevejan i padnen na pajole. Kad san se diga, nastavija san: – Ima puno mora, ne mogu sad razgovarat. On je ka zadnje, u čudu reka: -Koje more, ode u portu je bonaca ka uje.

Zamalo je sunce negdi iza Žirja nestalo u moru, a vitar nije mola ni za užaj. Dosadilo mi je jujat se, pa san se primistija u jugo, iza sike koja je uz Komoricu, tamo je mala zavitrina. Do mraka uspija san uvatit na skosavicu dvi manje lignje i jedva dočeka tren kad san se zaputija nazad prama Zlarinu.

Dok san se inšenpjan vraća, mislija san o tomen kako nikad ne triba virovat bonaci u šibenskon portu i po njoj sudit koliko ima mora iza Zlarina. Isto ne moš virovat falšoj tramuntani i kad je debula. Puno sliči, ali nije ni blizu ista ka brat joj blizanac-maistral. On je puno boji jerbo zapuše po danu kad je nama najpotribnije, a pridvečer uvik ubonaca.

 

 

Komentari na članak:


NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

  PRETHODNI ČLANAK

SLJEDEĆI ČLANAK