OBJAVA: 24.12.2017, 09:50h   •   IZMJENA: 24.12.2017, 14:39h   komentara   •     ISPIŠI

Šibenska mišanca Gojka Huljeva

Kako se čekala Nova godina 1964. kod Murgaša na Starom pazaru

Kako se dočekivala Nova godina u jednoj toverni na Starom pazaru u Šibeniku daleke 1964. godine pročitajte u još jednoj 'Šibenskoj mišanci' našeg kolumnista Gojka Huljeva.


  Ilustracija Kako se čekala Nova godina 1964. kod Murgaša na Starom pazaru
PIŠE Gojko Huljev
24.12.2017, 09:50h

Bilo je to na ultimu, boje reć na Staru godinu, ili još boje, na zadnji dan 1964. godine, osma ura uvečer. U toverni koju je drža Murgaš, a koja je bila u jednoj od kaleta prima Starom pazaru, ka zadnji ostali su Dume i Jere. –Vas dva uvik isto, cili ste dan u toverni, ka da nigdi nikoga nemate. Ajte lipo svojon kući, ženi, dici!- govori in Murgaš, kojemu ih je davno puna kapa. Da baren trošu, činu mu promet- one šolde s kojima su jutros došli, davno su potrošili. Od podneva su in žmuli prazni, samo gledaju oće li in ko platit kvarat.

-Kući ću ić, kako neću! Karat se sa ženon, slušat dicu kako plaču. Ona uvik grinta, priboćaje, dica viču: daj ća ovo, daj ća ono, svi tražu šolde. Da in  i sve dan, jopet bi in bilo malo, a ja brez čaše vina, brez toverne ne bi priživija, branija se je Jere. A Dume nastavija: - Tako je bilo i s menon, uvik karanje, uvik rat, dikod bi se i počupali. Jedan dan kad više nisan moga izdurat, odredija san je potirat iz kuće, ali je ona na privaru uzela ključ i potirala mene. I di ću sad?

Vidija je Murgaš da ih se neće lako liberat, zato je oša u konobu i u demejanicu od tri litre ulija in špuntinanog vina, koje mu je ostalo kod pritakanja i da in ga.  - Evo van, i vama je Stara godina, prođite se kako znate, samo ajte lipo ća- reka in je. Da in je ponudija i manje, ne bi se puno mislili, uzeli su demejanicu i ošli na Stari Pazar. Dogovorili su se da neće odma, na itac, sve popit jerbo, računali su: more bit da naleti još koji dobar čovik koji će imat štakod za poist; taka je ova noć, svi su dobre voje, svi se volu, niko ne gleda na trošak. Isto su svakih desetak minuti potegli gucaj, nije lako bit suvih justa, a demejana isprid nji.

Ne dolazi svakomen Nova godina u isto vrime

Kad je na kampanelu svetog Ivana odrebatila deseta ura, eto ti Koke, gura karijolu, a nasrid karijole masni škartoc. –Evo ga! Sam bog te posla, ti imaš isti, a mi piti, kuš boje- obradova mu se je Jere. –Šta je, bi će oglavina- nadoveza se je Dume- Jebi ga, kako ćemo brez kruva?-Nije oglavina, na ovi dan idu se fritule- govori in Koka. –Fala šjora Luci, duševna je, svaka joj čast, uvik se ona siti. -Ajmo ist- rekli su uglas nji dvojica. –Nećemo prešit, ima još do Nove, koliko je ono malopren tuklo – pita je Koka.-Štaš gledat u minut, a i ne dolazi Nova godina svakomen u isto vrime- nije se da Jere. –Priča mi je Ciklon, on je navigava, proša cili svit, da u svakoj zemji Nova godina dolazi u drugo vrime. –Kako to more bit, kad je ponoć, unda je ponoć u cilon svitu, drža je svoje Dume. –Dok se mi ode karamo, oladit će se fritule, a straj me je da će još ko uletit, pa će nas biti više na dilu- nastavija je Jere.

Nije pravo to ni reka, kad iza česme eto ti Đine, teke beveja, a iz žepa od kapota viri joj grkjan od boce. - O Đina, dođi amo- zovne je Koka, -imamo isti i piti, fali nan samo još šampanja. –Je, lipo ste mi društvo. Šta ima u škartocu, biće suve smokve- odvratila je Đina. Koka uzme škartoc, uvati Đinu šotobraco i odmakne se šnjon dva koraka od nji. –Maši se, ovo san ja za te čuva- reka joj je šoto voće. Nije je tribalo puno nagovarat, u tren je smazala pet-šest fritula, a Koka je to čeka i odma je priupita: -Unda kad ćemo nas dvoje, a?. – Moremo kad oš, ako imaš šoldi, moja radnja uvik radi. Pari mi se da ti se danas posrićilo, kad častiš fritulama- odgovorila je Đina. –Aj, aj javiću se ja tebi, dotle dva-tri dana nemoj s nikin, čuvaj se za me- nastavija je Koka. -Koja preženca, moga si reć da triban bit verđina. Ako oš tako, lipo skupjaj šolde, plati mi izgubjenu zaradu, čuvat ću se ja, ako triba i misec dan- rekla je Đina teke glasnije, da je i drugi čuju. Koka se je mrvu štrecnija i doda: -Ti oma ozbijno, ja san se samo šala, ne triba meni to s tobon. Boje bi ti bilo da se  ostaviš toga, nađeš niki pošten posal. Ako oš, ja ću ti pomoći, ja znan puno svita. Lipa si, mlada, još moš na pravi put izać. –Naša se ko će mi pomoć, puno si ti boji od mene, fakin brez ikoga svoga. Aj ti, moj Koka, svojin puten, svak zna svoje- odvratila je Đina i vratila se kod Dume i Jere. - Aj nemoj se oma jutit, nastavija je Koka- drage voje bi ti pomoga, ako oš. Da te iman čimen uzdržavat, zva bi te da živeš s menon, samo da se ostaviš toga najgorega posla. Đinina je bila zadnja: -Fala ti lipa na tomen, ne triba mi iz gorega u gore.

Unda su se uvatili demejanice

Jere više nije moga durat, zbunjenon Koki oteja je škartoc iz ruke, raspara ga i istresa fritule na karijolu. –Ajmo ist, oladiće se skroz. Dok su oni lapljivo ćapavali fritule, vidila ih je Roka, Đinina prijatejica i družica, koja je prolazila pokraj Šarine pekare, došla je i ona i uvatila dvi zadnje fritule. Unda su se uvatili demejanice, kad bi potegli gucaj, stresli bi se, rekli da vino nevaja, da je gore od kvasine, ali je nisu lako pušćali iz ruke, tribalo je otimat je, dok se nije ispraznila. Brzo ih je uvatilo veseje, počeli su pivat, govorit šporkarije, gurat se, ćapavat tamo di se ne smi, sve kako i priliči za najluđu noć u godini.

 U niko vrime, malo prije ponoći, Koka je, jujajući se, ka da stoji na noge u šandulinu na sri porta po fortuni maištrala, oša iza česme i tamo osta niko vrime. Kad se je vratija, iz butige na gaćama visila mu je bila kurdela. Đina je oma to vidila i rekla Roki: -Vidi šta mu je ispalo, ko zna šta je na drugon kraju?, a Roka ka iz topa ispalila: - Biće veza onu potribu, da mu ga je lakše naći, volila bi to viti. Đina će daje Koki: -Dat ću ti mukte ono šta si prije tražija, ako ode isprid nas skineš gaće. –Ostav me se na miru, ne skidan ja gaće ki ti mudante- reka je Koka, uzeja praznu demejanu i nagnija je, ne bi li ucidija još koju kap iz nje. Dotle mu se je Roka prišuljala ozada i s obe ruke potegla gaće doli. Botun koji je drža gaće je puka, gaće su pale na pod, a on osta u ženskin mudantama koje su bile vezane bilon kurdelon.

Sve ih je pogleda i odmirija in od lakta

Dok su se ono troje privijali od smija, Koka je, ne puštajući demejanicu iz ruke, prova namistit gaće, ali su mu one brez botuna nanovo padale. Zato je iz mudanata izvuka onu kurdelu i šnjon prova vezat i gaće i mudante. Ali nije ni u tomen uspiva, jerbo nije moga samo s jednon rukon napraviti užaj, dok je s drugon pridržava jedno i drugo. Kad više nije zna šta će, dositija se, lipo je lega na tle, namistija gaće i mudante i unda ih s obe ruke veza kurdelon kako triba. Osta je niko vrime tako, sve ih  pogleda, a unda in odmirija od lakta i reka: -Evo van ga na!.

U isti tren, ugasile su se sve letrike u gradu, a na kampanelu svetog Ivana batila je ponoć. Judi iz okolnih kuća otvarali su ponistre, palili prskalice, dica pucala na tondine i garbitače, vrtili čegrtajke. Svi su se među se jubili, čestitali jedan drugome, želili sve najboje, nazdravjali, došla je Nova 1965. godina.

Danas, po vika posli, i s moje strane, sritno svima u 2018..

 

 

Komentari na članak:


NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

  PRETHODNI ČLANAK

SLJEDEĆI ČLANAK