SADA ČITATE
Tenk od rokela: Kako su se igrala šibenska dica dok još nije bilo lego kockica
          OBJAVA: 20.03.2017, 11:39h   •   IZMJENA: 20.03.2017, 12:23h   komentara   •     ISPIŠI

Šibenska mišanca

Tenk od rokela: Kako su se igrala šibenska dica dok još nije bilo lego kockica

Izložba 'Dječje igračke iz hrvatske baštine' nedavno otvorena u Muzeju grada Šibenika bila je inspiracija za novu kolumnu kroničara Šibenika Gojka Huljeva. U kolumni, koja ovaj puta umjesto u nedjelju, ide u ponedjeljak, Huljev se prisjeća kako je, još kao dijete izrađivao drvene igračke, od pištolja, preko telefona do tenka od rokela.


PIŠE Gojko Huljev
20.03.2017, 11:39h

Isprid butige od igračaka stoju dva metra jedan od drugoga smišni mali, još nije krenija u školu i mater mu. Ona ga zove, a on se ukopa, ne miče se s mista. Juto je gleda drito u oči. – Svi imaju tenk, samo ja nemam – čujen ga kako govori, a mater  mu odgovara: – Kad ti bude rođendan, onda ćeš ga dobit. – A ja oću sad – nije se da mali. – Danas ti nije rođendan, ni Sveti Nikola, ni Božić, ni Nova godina, a zna se kad se dobivaju darovi. To smo se dogovorili – bile su zadnje materine riči. Ali mali nije tija čut o tomen, još je više puta ponovija: – Oću tenk, oću tenk!

Unda ga je mater ćapala za ruku i više ga je potezala, nego vodila do auta. Kad ga je utrpala, mali je počeja plakat, a kad je auto krenija, i drevit se.

Tenk, puška, kaubojski pištoj, oduvik su bile najdraže igračke kod muškića, kako prije po vika tako i danas. Dok san o tomen mislija, uletila mi je slika iz mog ditinjstva, na kojoj ja ka dičačić, mrvu veći od onoga maloga, veselo trkon iđen prama butigi na Staron pazaru, ali ne od igračaka nego od spize. Mater me je poslala da u barba Bože kupin 10 deka masti, tribalo joj je za učinit pešt za pašta-fažol.

Ali kako san ja cilo vrime mislija na ništo drugo, kad san banija isprid barba Bože, zaboravija san pošto san doša. Barba Božo je vidija koja je ura, pa mi je prova pomoć: – Šta je mater rekla? – Rekla je da mi date 10 deka u karti – bubnija san. – A čega – naša se je u čudu barba Božo – more bit marmelade, konšerve, paštete, masti. – Masti, masti – viknija san sritan šta sam se sitija.

Tako je bilo unda u dućanima. Puno stvari koje je svit kupova, vagalo se je i mećalo u škartoce ili masnu kartu. Nije bilo samoposluga i marketa ka danas, di je sve pakirano, di samo uzmeš sa škancija i mećeš u korpu ili karijolicu.

Prazna kašeta od marmelade

Kad je barba Božo izvaga 10 deka masti, izračuna je olovkon na drugoj karti koliko to dođe i  zabiližija u knjigu koja mu je stala kraj kase. Šolde od mene nije tražija jerbo je zna da mi ih mater nije dala. U ono doba dici se nisu davali šoldi kad bi ih se slalo u dućan, zato šta su se bojali da ih na ulici ne operušaju.

Kako ja nisan oma krenija iz butige kad mi je barba Božo da mast u karti, priupita me je: – Šta si još zaboravija? Ja san to i čeka jerbo mi je to cilo vrime bilo u pameti. – Mater je rekla – brzo san slaga – da mi date praznu kašetu od marmelade. On je oša ozada, u magazin, donija lipu drvenu kašeticu i reka: – Nije od marmelade, nego od masti, reci materi da je isto.

Izletija san iz butige s kašeticon, brez da san reka fala, sritan ka današnja dica koja dobiju novi mobitel ili tablet. Ispunija mi se san, dobija san lipo drvo od kojega ću napraviti kaubojski pištoj.

Posli je bilo lako. Najprije san rastavija kašeticu i na jednon komadu olovkon nacrta pištoj, oni s dugon cijevi, zakrivjenon drškon i bubnjen za mećat metke. Daje je tribalo s najoštrijin nožen u kući dijat dva-tri dana, na kraju piturat ga sa crnin tušen. Ostalo je još izletit na ulicu i puvat se š njme prid prijatejima.

Ka oni mali s početka priče i ja san posli pištoja i pušaka sanja o tenku, ali to nije bilo lako napravit. Tribalo je više daske, šegac za pilat komade, brukve za sve spojit. Jopet kad bi u svemu uspija, tenk ne bi iša sam, ka onaj na baterije kojega je mali otija. Mora bi ga gurat rukon.

E unda san vidija tenk koji more po metra ići sam. Ne znan ko je to ižinja, ali znan da su starija braća učila mlađe kako ga napravit. Srića nije tribalo puno stvari. Ka najvažnije, a i najteže za nać, bija je – rokel. Rokel je motovilo za konce, koje su duperale šalturice koje su šile robu na singericama. Za razliku od današnjih koji su od kartuna, rokel je bija od drveta. Skroz probužan s proširenjen na krajevima da konac ne more spast. Još triba jedna gumica, dvi uske daščice i jedna brukvica.

Prijatej glumija neprijateja

Prvi posal je sitnin zarizavanjen na proširenjima napravit zube, da kolo postane zubčanik, da tenk ne proklizava na mekon terenu. Daje triba rokel s jedne strane namazat sapunon, a na drugoj strani zabit brukvicu do pola. Unda se uvuče gumica u bužu. U gumicu se uvuču daščice, duža na namazanoj strani, a kraća na strani di je brukvica. Da bi tenk krenija triba vrtit dužu daščicu dok se gumica ne nategne i unda ga stavit na stol ili na pod.

Za igrat se rata falija je neprijatej, a njega je triba glumit prijatej, koji je sta u kući kraj moje. Njega dozvat nije uvik bilo lako, baška kad nije moga izać vanka, kad je ništo zgrišija. Zato smo inžinjali dičji telefon jerbo pravoga telefona nema ni dan danas u nikin kućama u onom dilu grada.

Za napravit telefon tribalo je imat dvi prazne latene škatule od patine i desetak metara špaga. Na poklopcu škatule brukvon se napravi buža, u nju uvuče špag, na špagu se napravi užaj da ne more ispast. Tako na oba kraja. Škatule se zaklopu, špag se nategne i eto ti telefona.

Kad san napravija kaubojski pištoj, tenk i telefon, više nisan triba potezat mater za veštu i plakat da mi kupi niku igračku. Nisan ka današnja dica broija dane kad će doći rođendan, Sveti Nikola, Božić ili Nova godina jerbo ni unda se nisan nada igrački. Ka i većina druge dice, radija san ih sam i uživa u njima više nego dica danas u punoj kući kupjenih.

 

 

Komentari na članak:


NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

  PRETHODNI ČLANAK

SLJEDEĆI ČLANAK