OBJAVA: 04.03.2018, 09:17h   •   IZMJENA: 04.03.2018, 09:17h   komentara   •     ISPIŠI

Šibenska mišanca

Ulovija je gofa od 25 kila i veza ga konopon za rep za kaić, da ostane duvat, pa mu je reka ka da mu je dite 'Kaš više zaspat'

Zaludu se vrtimo okolo, nigdi mista, tako ti je kad dođeš zadnji. Šta malih, šta koća, ima više od 25 brodova, nije ostalo mista ni za šandulin. Tako je bilo za rivon na Ravnon Žaknu u Kornatima, početkom dvanajestog miseca prije 31 godinu. Osma je ura uvečer, mrkla je noć, zato su svi u portu. Da ima miseca, još bi se lovilo, bilo bi mista.


  ŠibenikIN Ulovija je gofa od 25 kila i veza ga konopon za rep za kaić, da ostane duvat, pa mu je reka ka da mu je dite 'Kaš više zaspat'
PIŠE Gojko Huljev
04.03.2018, 09:17h

Srića, pripozna nas je rođak Ive, da nan je sinjal lanpadinon, razmaknija brodove i učinija nan misto. – Fala, rodjak, zaslužija si bićerin – reka san mu kad smo se vezali. – I ja san pripomoga – javija se je Vice, čiji je brod bija s druge strane. Tako je bilo u zimu na Ravnome Žaknu, lipo judski i prijatejski.

I Ive i Vice, daje Bore, Branko, Kezo, Luči, Joško, profešur, Pesak, Suvi, Rogo, Andrija, braća Ive i Bore, Nikica, Zdravko, Jere, Smiljo, Žika, bili su prijateji u koje si se uvik moga pouzdat ako ti je štakod falilo, ili ako ti se dogodila kakva dežgracija. Jedino bi se sustegli ako si falija pa ih priupita di su uvatili one lipe lignje. Za to doznat tribalo je špijat, ne ić drito u glavu, nego okolo kole. To važi samo za prvi dan, poslin sve vidiš, jerbo brod nije škatula šuverina, ne moš se sakrit.

Puno puta san bija na Ravnome Žaknu, ali još dan-danas ne razumin zašto su mu nadili oto ime. Jerbo ima dva lipa brda na kojima se uvik čuje: – Be, be ili me,e,e, ovce zovu, a janjci odgovaraju. Na njemu je ravna jedino riva. Drugi Žakan, brata blizanca Ravnome, zovu Kameni, da od čega će biti škoj u Kornatima, nego od kamena, svi su oni kameni, ko će dat zemje u Kornatima. Osim oni pet-šest parcela na kojima su masline, sva ostala zemja stala bi u tri trabakula, da Kameni?!

Ka mali gudini koji su se stisli uz materine cice

Kad bi se veza za rivu na Ravnome, meni je uvik parilo da san doša na šibensku Pojanu. Jerbo ka prvo, oma bi učinija đir za protegnit noge posli tri ure sidenja za timunon. U drugon điru javija bi se svima, pita kako se lovi, u trećen điru pošpija šta su uvatili koćari. Jedina razlika između Žakna i Pojane je šta na Žaknu nije bilo ženskih, ali je isto bija gušt điravat.

Ka i na Pojani, i tamo se je znalo di je komen misto. Manji brodovi natiskali bi se u dva reda u mandroću iza stare rive. Ko tamo uvati misto, more mirno spavat, jerbo tute nikakva bava ne smeta. Zato bi se oni uvik prvi vraćali, makar bi radi toga ostali brez dvi-tri lignje, koje su još mogli ulovit. Kad ih se gleda s rive, sliču na male gudine koji su se stisli uz materine cice i papaju. I u tin brodovima se je papalo i bumbilo, posli ćakulalo o lignji, obotnici.

Među nji redno bi se uvalija sa svojin velikin brodon i profešur i to na najboje misto, bokon uz rivu. Bija je poznat ka veliki meštar za privarit škrpinu, uvatija ih je ko zna koliko. Pričalo se je da je volija doć u goste, tamo di je bilo dobre spize, lipo poist. Zato je i ima nadimak, koji ja neću izreć, jerbo š njime nisan bija ublizo. Jedino mogu reć da mu je oti nadimak sličija na ime ribe koju je najviše lovija.

Drugi brodovi bi se vatali za novu rivu koja je nazuntana na staru, a napravjena je na stupovima. Zato tamo uvik gingolaje, ako ne od vitra, unda od marete koja se je provlačila između škoja koji su isprid Žakna.

Đir prije nego se krene u nunu

Za ton rivon akoštavale bi se i koće, koje bi tamo isto prinoćile. Čin bi se vezale za rivu ili jedna za drugu, kad bi ih bilo više, oma bi počeli pribirat i prat ribu koju su uvatili u zadnjen potegu. Dok su to radili, radile su i njiove makine jerbo in za oti posal triba puno svitla i morske vode. Osim jednoga koji bi in kuva večeru, svi drugi s broda, sili bi na škanjeliće i uz pomoć šešula odvajali ribu od smeća, a unda baška svaku velu ribe u kašete. Svako malo šešulon bi zaitnili u more sitnu ribu i račiće koja se ne more prodat. Na oti brum skupjale su se velike bugve, oćade, lignje, pa se i tute moglo lipo ulovit. Svi bi odanili kad bi kočari svršili posal, kad bi pristala buka, nesta smrdež izgorene nafte.

E unda je bija još veći gušt učinit ultimi đir po rivi, prije nego se krene u nunu. Oti put i ja san krenija to obavit. Nisan učinija ni tri koraka od broda, kad san začuja štrapanje mora među brodovima. Promislija san: niko je upa u more, triba ga spašavat. Uto je doletija čovik koji je čuja isto, u trku je priskaka s broda na brod, prama mistu di je štrapalo. – Ko je upa? – pita san, a on odgovorija: – Nije niko upa, nego mi se odveza gof. Uvatija san ga pridvečer na panulu, ima priko 25 kili. Nisan zna di ću š njin, pa san ga veza konopon za rep i ostavija u moru, da baren do sutra ostane duvat. Dok je ovo govorija, uspija je uvatit smantanoga gofa i jopet ga, s jačin užjem, vezat za rep, pa za brod. Kad ga je spuštija u more, berekin je još reka, ovi put gofu: – Ka'š više zaspat, ka da mu je dite.

Finalmente u nunu. Sve se utišalo, većina svitala se utrnula, samo se još javi glas nikoga ko je pritira u piću. Nije prošlo ni pet minuta otkako san lega, kad najedanput čujen: niko ugazija na našu provu i krenija prama krmi. Oma san skočija iz posteje, izaša iz gabine i upita: – Ko je? – Šta ko je, ja san – čuja se poznati glas. – Šta triba, Vice? – pita san ga. A unda je on sta, niko vrime muča, pa reka: – Skužaj, Huljevu, falija san brod – i još doda: – I ja san se čudija kako mi je brod odjedanput naresta. Vidija san ja koja je ura, zato san ga uvatija za ruku i reka mu: – Ja ću te otpratit do tvog broda.

 

 

 

Komentari na članak:


NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

  PRETHODNI ČLANAK

SLJEDEĆI ČLANAK