OBJAVA: 27.01.2013, 15:29h   •   IZMJENA: 27.01.2013, 15:29h   komentara   •     ISPIŠI

Rječnik starih riječi

Šibenski leksikon 34


PIŠE Šibenik IN
27.01.2013, 15:29h

Donosimo pregled šibenskih starih riječi koje je sakupio i obradio Ivo Jakovljević

 

Surgadina – sidro s konopon

Sušanj – suve iglice ispod bora

Svirac – fiščet, zviždalica; gaće na svirac – kad prama doli iđu na sve uže

Svitovati – podučavati, prinositi pamet na mlađe

Svrž – čvor u drvu; drva s puno svrža nije lako cipati, pa je kad se kupuju uvik dobro pogledati di su in sve svrži; svrž zna biti jači i od najjače sikire, ali lipo grije

Šajeta – munja

Šaldavati – krpati probužane teće i druge posude užarenin željeznin čekićon i štanjon, mišancon olova i kositra; vikali bi Cigani: «Kalajs, kalajs! Krpimo stare lonce i poklopce! Kalajs!»

Šalša – umak; najboja je šalša od pomidora

Šalvati se – škapulati se, iskobejati iz nevoje

Šandule – litnje postole na buže, da noga boje diše

Šantarel – kvaka na vratima od obora, koja se otvarala pritiskon palca oli potezanjen špaga

Šegac – dulja pila s drvenin dršcima na dva kraja; šnjome se u dva čovika pilalo priko kavaleta

Šekada – zanovetan, pepav posal

Šematorij – prostor oko crkve; veći dija bi bilo grobje; u Šibeniku ih ima kolko oćeš: i uz svetog Franu, i ispod svetog Jakova, i oko Gospe vanka grada, i uz svetu Nediljicu, i još na više od desetak većih mista; u vrime velike kuge iz 1649-e palilo se i kopalo mrtve ne samo na Paklini i po šematorijima u gradu, nego i di je ko stiga, pa po Staroga grada leži na kostima pokojnika (njih više od dvista ijada!)

Šemizet – ormarić s ladicama za bilo rublje

Šentada – klupa za sisti na rivi, i gledati ko prolazi oli šta je ko obuka i ko je s kin (samo, isto triba gledati da te ko ne vidi da sidiš na šentadi, jerbo bi moga reći da si skroz inšempja i da šempre zviraš u ariju)

Šest – način, stil; čovik od šesta se zna u svakoj prilici lipo ponašati, a šesno je svako lipuškasto čejade

Šestiti se (u nešto) – razumiti se u to

Ševojarda – meko slatko

Šibenska kapa – u vrime nježine najveće rasprostranjenosti, kako bilježi naš etnograf Jadran Kale, zvala se kapa šibenkinja, a ona još starija, s uzdignutin vrvon kapa oštruljica; za razliku od kape kitarice iz zaleđa, naša nema rep, nego samo škuri bokunić ka vrv od malog prsta, da se zna šta joj je sprida, a šta straga; u mojoj lozi zadnji koji su šnjon išli ugrad bili su mi pradide, a ja svoju čuvan u konobi i kvasin lavandon protiv taraca, jer san uzeja ka zdravo za gotovo da ona služi samo za ukopati se; ma, još se nisan odlučija: ža bi mi bilo da gnjije skupa s mojin tilon, jer – nemojmo se svitu dati činiti blekama – u grebu i po grobjima nema žive duše, nigdi nikog; a, ko kaže da se još nisan odlučija, kad jesan: neka me ona lipo nadživi i neka svitli di god da je metnu

 

 

 

Komentari na članak:


NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

  PRETHODNI ČLANAK

SLJEDEĆI ČLANAK