OBJAVA: 17.03.2013, 14:13h   •   IZMJENA: 17.03.2013, 14:13h   komentara   •     ISPIŠI

Rječnik starih riječi

Šibenski leksikon 38


PIŠE Šibenik IN
17.03.2013, 14:13h

Donosimo pregled šibenskih starih riječi koje je sakupio i obradio Ivo Jakovljević

 

Tepanje – potegne se crta na tlevu i onda bacaju novčići; dobija oni čigov je najbliži crti

Terze – janjac ili kozlić, okoćen nakon šta je proša stađun

Testa - cesta

Tetošiti – briniti se o kome, ispunjavati mu sve vicje

Težak – poluprivredni radnik, kojeg unajmljuje vlasnik vinograda oli maslinika, i plaća ga četvrtinon prinosa. Težaci su od druge polovice 19. stolića naslidnici kmetova, onih šta su se posli velike kuge doseljavali ka teška sirotinja, bižeći prid turskin zulumima iz Bosne. Vezani uz svoje bratovštine oli uz gradske veleposjednike; posli više agrarnih reformi dobili su u posjed parcele po Gornjen i Donjen poju, oli na Srimi, Vraniku i Prukjanu; radili su teške, težačke, fizičke poslove i tek od 1960-ih se puno njijovih potomaka školovalo na univerzi; malo ih je išlo u Ameriku, još manje ih je bilo sklono velikin tehnološkin prominama, čak i u proizvodnji vina, di su bili najjači. Još do 1945-e polovica Šibenčana bili su iz težačkih obitelji, a danas ih je manje od jedan posto, ma priživija je, kažu, naš lipi težački duh, koji ne da na se. Neumorni zagovornici teze da Šibenik propada, jer su većina Šibenčana težaci, nesposobni za velike tehnološke promine, danas ne osporavaju tu statističku činjenicu, da se težačkin poslon u Donjen poju i iza Mosta, te po oborima, danas bavi samo stotinjak ljudi iz grada; ali, kažu, kod većine građana je osta težački mentalitet, nesposobnost za velike promine, šta se u informatičkoj eri tumači novon nepismenošću. Ostaje ka nejasno, kako je bilo moguće da u svojoj najjačoj težačkoj eri, od 1870. do 1910. isti grad bude tehnološki lider na prostoru današnje Hrvatske (struja, vodovod, željeznica, parobrodarsko društvo, luka itd.), pa i to kako je od sredine 1960-ih posta najindustrijski grad u Hrvatskoj te središte drugog najvećeg aluminijskog kompleksa u Evropi, iako i tada, s tobože naglašenin težačkin mentaliteton? I zadnje, iz svih tih pitanja izvedeno: zašto tek u punoj slobodi od 1995-e, dobar dija mladih posjeduju kvalitetu obrazovanja ispod kvalitete koju su u svoje vrime imali njijovi preci?

Tintara – time, ozgar glave; služi da se dobije po tintari oli ćiverici

Tira-mola – potegni-popušti, špag za sušenje robe ispod ponistre

Tiskav – mršav, debul, ki bakalar; s ulupljenin plućima, ka da ga je prigazila turbekuloza

Tonda – bračni, zlatni prsten; žene ga držu stalno, a muški ga znaju skiniti kad iđu u štetu

Tondin – za blagdane su dica znala šnjin pucati po ulicama i voltima, di god bi bilo teke zvučnije; u tondine se mećalo ili malo baruta, ili baren ono s vrva šuferina

Torkulavati – tistiti mast i drop, ciditi vino i bevandu

Tradilo – iznevirilo, izdalo

Tratamenat – gošćenje, gozba, žderačina, bakanalije; najobilatiji su znali biti za ispraćaj mlade na vinčanje (ako bi išla skroz iz kuće)

Traverša – ženska pregača; veživa se kurdelon oko droba, pa naprid visi ka kanavača; služi da se kod kuvanja ne šporka kotul oli vešta

Treso – zaniti, zaokreniti ustranu; («Tresaj bačvu! Okreni je na drugu bandu!»)

Trganje – berba grožđa; dok se grožđe mastilo golin nogama, tribalo je gledati da se grozdovi rižu šta niže, da ne bi deblji vrvi ogrozdine parali stopala onoga kojeg bi dopalo da masti; prvu godinu kad su mi dali nožice u ruke da trgan grozde, boja san se da se ne orižen, pa san grozde kida kako bilo, a poslin pešest uri, kad me je dopalo prvi put mastiti, oba su mi stopala bila puna grafuna (koje je oma-nama ličija mast, najlikovitiji ciđ na svitu)

Trilja – igra na zidiću šematorija isprid Gospe vanka grada (u jednu kamenu ploču, prama Pažinijevoj kući, bila su puntarolon šenjana tri kvadrata, jedan u drugon, sa četri dijagonale i na svakoj od stranica kvadrata i dijagonala po tri točke, na koje su dva igrača mećala svoje kamenčiće (nosili bi ih u žepu od kuće, svak svoje); dobiva je ko je napravija više trilja (koji bi na tin nizovima posložija više svojih trica); isto ime nosi najslađa od svih riba, jedina kojoj mačka, kažu, ne ide glavu; i sad, ko je bleka pa zaguca, taj pita: «Zašto mačka ne ide glavu od trilje», šta joj ne šmeka, a onda iđe odgovor: «Mačka ne ide glavu od trilje, jer je prija poide čovik», i onda se svi valjaju od smija bleki i mačkama

Trike-trake – najprvo su ih nosili fratri, da in noge bolje dišu, kad iđu okolo naokolo, a onda su ušle u modu, pa ih je i ostali svit počeja nositi liti, za najvećih vrućina; noga se u njima dobro čuti, jerbo su na kožne tirake i nigdi nisu zatvorene, pa dok odaš arija kola na sve strane, i unutra i vanka

Trišanj – trišnja je prija bila muško

Tronguzati se – jujati se u juji

Trtak – sitno, nisko čejade, ka najmanja od svih tica, palčić, koju su naši zvali trtak

Trudi – plodovi rada u poju

 

 

 

Komentari na članak:


NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

  PRETHODNI ČLANAK

SLJEDEĆI ČLANAK