Šibenski novinar Ivo Jakovljević, s dugogodišnjem stažem u Novom listu, ustupio nam je 'Veliki rječnik šibenskih riči' koje je godinama skupljao kako ne bi otišle u zaborav, a sadrži preko 2700 riječi i fraza.
Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti, piše u uvodu Jakovljević.
O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske.
Preženca - šesno, ingordo čejade, koje je lipo za viditi ga (ma ne i za držati ga po kući)
Pribirati - privrćati robu na pazaru, sve dok se ne bi naša najboji bokunić, oli mišati po tuđemu armerunu priko svake mire
Priblezgavati – mlatiti praznu slamu, štricati gluparije
Pribočavati – prigovarati (sa strane, ka usput)
Pribrditi – nadvladati brigu, potirati je od sebe, zaboraviti, smetniti s pameti, prizumiti (kratkosilazni je naglasak na prvon i)
Pričepiti ga – dokazima, dotirati uza zid
Pričestiti se - odma ujutro skvasiti grlo s bičerinićon dropjanice, da bi grišni čovik bija bliže Bogu
Prići - prikipiti, pa se razliti priko teće po ciloj kužini; trevilo bi se to i mliku, i biloj kafi, i puri oli pirinču, ako bi se kuvarica di makla oli u isto vrime radila tri posla; zato je sveta zapovid: kad se šta kuva, triba stati uz teću, dok ne zakuva
Prikobaciti – pribaciti priko zida ili ograde
Prikoviše - previše
