Šibenski leksikon: Ako odeš u kažin moga bi završiti u katabuju

Šibenski novinar Ivo Jakovljević, s dugogodišnjim stažem u Novom listu, ustupio nam je 'Veliki rječnik šibenskih riči' koje je godinama skupljao kako ne bi otišle u zaborav, a sadrži preko 2700 riječi i fraza!

Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Kaštradina – za jedne suva kozletina, za druge suva bravetina (od škopca)

Kašun – sanduk, škrinja

Katabuj - pržun, buža, zatvor

Katanac – brava, lokot

Katriga – stolac s naslonon, a brez naslona je tanburin

Kava - kamenolom

Kavalet – drveni nosač, nalik malešnomu konju, za pilanje drva šegunićen

Kavec - ostatak od robe na metre, retaj od peće

Kažin – javna kuća, «di su one kurbetine zaraživale naše muževe, sriću in vrag odnija jednima i drugima"

Keba – kavez za tiće i tićice

Kebara – reče se za razbacanu (ma, puno privlačnu) žensku

Kela – magarica, kenja, ugota; magarci je najviše štuju, jerbo njima ni jedna nikad nije kazala tamo se daj