Imaš vijest?
Imaš informaciju iz prve ruke, fotografiju, video, dobru ideju ili te nešto muči?
PODIJELI S NAMA!
Šibenski novinar Ivo Jakovljević, s dugogodišnjim stažem u Novom listu, ustupio nam je 'Veliki rječnik šibenskih riči' koje je godinama skupljao kako ne bi otišle u zaborav, a sadrži preko 2700 riječi i fraza!
Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.
O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.
Gurla – od tal. gorla, još od kraja 15. Vika, kameni žlib oko krovišta za odvod kišnice i svake mokrine s kupa
Gusterna – bunar, zdenac
Gušt – užitak; ajme, judi, lipo li je!
Guštati – more značiti koštati, stati, cijenu nečesa (“Guštalo me po plaće”, oli “Guštalo me živaca i živaca”); a more značiti i uživati Boga svoga, u moru oli u čijen tilu (“Ajme, koji gušti, Gospe moja”, oli “Svitu, ko ove gušte more platiti”, oli “Koja uživancija”, oli “Ajme, ubiće me ćaća, kad čuje!”)
Guvno – gumno, di se u poju vrši žito; a prija malo vrimena san od jednog našeg na pazaru čuja da Šibenik više nije grad, nego guvno (po kojen blago gazi nemilice, dok ga skroz ne satare)
Gvante - rukavice
Gvantijera – ukrašena, more biti i srebrena, taca za pribacivanje bićerina ili čikara s pićon ili kafon i kojon galetinon iz kužine u tinel
Hotel Krka – ka Grand hotel Krka otvorija ga je prvi vlasnik, Frane Crljenko, a novi mu je, od 1923. pa sve do nacionalizacije iz 1948., bija Marko Jakovljević, šta je sta u palači Divnić kraj Medulića, di poslin 1958. - jerbo nije ima dice - više nije živija niko
Huliti – špijati kroz ključanicu
I! – Najkraća rič na svitu, a imperativ, zapovid, prija nego šta iđe inkapelada oli pijat iđe kome drugome