Šibenski leksikon: Najslađe je mukti isti i piti, i još se onon koji plati poslin rugati

Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti, piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske.

Mufa - plisan; a more i vino otići na mufu

Mujsa – pelc, krzno oko vrata

Muka - tako smo mi odvaik zvali patnju, ka i muku Isukrstovu; a onda bi koji put to znalo biti skroz suprotivo muki, kad bi rekli: Muke ti je to! (za koji laki posal, šta se more učiniti spavajući)

Mukti - tur. besplatno; najslađe je mukti isti i piti, i još se onon koji plati poslin rugati i petavati mu roge

(Ni) mukajet - tur. njanci rič da reče, ni da pisne

Mulac – vanbračno dite; mularija – raskalašena dica; „Čin se rađa, škajon gađa!“

Mulo Krke – napravljeno je oko 1905., nakon šta je 1877. Šibenik dobija prvu željezničku vezu sa Spliton i Siverićon

Munegin – prigradni zid od tikula, između dvi kamare (a kad je od daske, onda je perde)

Munita – sitni novac

56

Muntanja – brežuljak povr Doca (Podstinja), na kojem je fortica svetog Mijovila

Rođeni u ovim znakovima vole se miješati u tuđe živote