Rječnik starih riječi

Šibenski leksikon: Našljokati se, šotokuco otići do šocuje pa šmugnuti

Baština   |   Autor: ŠibenikIN   |   19.03.2023 u 15:03

  Delcampe
Šibenski novinar Ivo Jakovljević, s dugogodišnjem stažem u Novom listu, ustupio nam je 'Veliki rječnik šibenskih riči' koje je godinama skupljao kako ne bi otišle u zaborav, a sadrži preko 2700 riječi i fraza!

Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Nastavljamo sa slovom 'Š':

Šljivari - pravi, naši šljivari, oni iz Donjeg poja, jošter se moru naći na jednon banku na pazaru, ma samo kad in je stađun, u osmon i početkon devetoga; ne smu biti veći od po jaja, jerbo ih 20 mora stati na jedan poširji, težački dlan; dušu daju za toć i pašta šutu na pomidore oli za žigaricu na umido

Šljokati – slatko i puno piti (vinčinu), nalivati se iz dana u dan («jedanput se živi», «za šta da se odričen», «daj Bože da umren pijan ki zemlja») Šmekati – biti po volji; „šmekaju mu suve smokve“

Šmugniti – od njem. pobići na brzinu, da te niko ne more uvatiti, ki kućni miš

Šocuja – lepurica, ženska koja muči, a zna svoj posal, i kvarna je ki sam vrag (takve se vaik vaćaju za starije, a šta oni u njima vidu, i šta one vidu u njima?)

Šofal – posteja za jednu peršonu, s rešetkastin drvenin oli željeznin uzglavljen; poslin su tako niki zvali i kauč

Šoldi – novci, pipine

Šoma dela šoma – sve u svemu (kad se razbanzzavanju daje poučni zaključak) Šoneta – osmrtnica; meću se po stablima prama pazaru oli di bilo

Šoprobit – tanji kapot, za mekšu zim

Šorbul – jaje skuvano na meko

Šotana – podsuknja, suknja za ošoto

Šotati - metniti štoko odispod; šotati ga - e, to more biti samo jedno

Šotobraco – pod ruku; muž i žena u mlađin litima điraju tako da ona drži njega šotobraco, pod ruku; kad ostaru, svak iđe za se

Šotokuco – povučen, pritajen, ma i spreman za metniti ga da se niko ne nada

Šotovoče - ispod glasa; tako se piva kad se piva za svoju dušu, a drugima se reve; okad je 21. vika šotovoče je arkeologija

Šotopunat – podšivak

Špacakamin - dimnjačar

Špaleta – plećka; isto se zove dičja igra, u kojoj se novčićon udre u zid, da bi se odrebatija šta daje, pa ko je daje, taj dobija (udaljenost se miri pedjon i prstima, a more se teke i varati)

Špaline – tirake priko ramena; ima ih na majicama na špaline, a mogu tirake stati i za se, kad pridržavaju gaće od kojeg debjeg čejadeta, šta ima drobinu ki prase

Špatula – lopatica za strugati zid oli barku prije pituravanja

Šparenjož – štedljiv («U radiše svega biše, u štediše još i više!»); špara se za crne dane, ili – a za koga, a?

 

Podijeli: