Šibenski leksikon: 'Prija, kad nije bilo dezodorana, pija se čaj od murtele, pa bi i znoj mrliša na nju'

Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti, piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske.

Murga – talog od maslinova uja, poslin gnječenja nogama i tiskanja u torkulu; od murge su se radili puno lipi domaći sapuni.

Murtela – bosiljak; najboje ga je držati u tinelu, radi mrliša, a i na slaru, u pitaru, za figuru oli za likoviti čaj protiv bakterija i masnoća; vridi i u toču, a najboji je u lešome fažoletu; prija, kad nije bilo dezodorana, pija se čaj od murtele, pa bi i znoj mrliša na murtelu; ma, kad smo kod dezodorana, najboji od svih je bija koromač: ko ga je poteke žuljka dok je radija u poju, i kad bi se upotija, mrliša je – i žensko, i muško. A ovi danas se našpricaju, i jopet smrdu.

Mušć – miris, parfem.

Muštra – uzorak, samo za pokažijanje.

Mutap – biljac od oštrije vune, za pokrivanje konja dok se, posli posla, odmara (da ne ozebe).

Mutiti – jaja, a more se mutiti baloton, dribljati, pa čuti: „Nemoj mutiti, dodaaaj!“

Muvar – drugo ime za magarušu, travu koju najvolu magarci („Svaki muvar magarcu za uvar.“).

Muzzina – kutijica za šparanje šoldi; drži se na kredenci oli na komu.

Na pričas – blizu; otići po kru, odma iza kantuna.

Načukati – doznati (priko mrvu lukavštine), dočukati, nanjušiti šta bi sve moglo biti.

Naćukiti se – potegniti kvartić više, pa biti zeru ćuknut (a, ima li šta lipše, a?).

Nadžak – velika sikira (sječivo joj teško i do 9 kg), za cipati drva i najtvrđe svrže.

Namečiti se – naučiti oli nameračiti se na koju lipu spizu (na zeca oli pivca, oli na šanpjera i lignju); ne znati brež nje ni misliti ni živiti, pa sve dati za imati je.

Namusiti se – namrgoditi se, pokjuniti se, ne titi više divaniti ni s kin, ne biti mu pravo.