Šibenski leksikon: Žena bi znala kasti da je ki tegleća marva kad bi ronzzala kontra muža koji ju je pritovarija

Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti, piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske.

Mareta – mrtvo more; valovi, kad ne puše

Martelin – mali čekić

Marva – mađ. stoka, blago; da je ki tegleća marva, to bi u težačkoj kući za se znala kasti žena, kad bi ronzzala kontra muža, koji ju je pritovarija

Maslo-paslo – uzrečica, kad dvojica trećeg zajujaju i bacu u more (najboje s mula Krke)

Masna ulica – Zagrebačka; između dva svitska rata imala je devet oštarija, pa je po masnoći šta je ižnjih izbijala dobila ime (Dvoraček-Cukela, Miletić, Vulinović Zlatan, Vatavuk, Kovač, Baranović Lojko, Grubišić Musa, Iv'ša Čala i Stošić Mimac); u 1960-ima najposjećeniji su bili buffet Bor i restauracija Rijeka, namisto kojih su danas tamo četri kafića; popločana krajen 19. stolića; od 1930. do 28. veljače 1959. Masnon su išli sprovodi prama Kaštelu

Mast - mošt; masti se nogu uz nogu, uz rubove maštela; čele ti neće ništa; ma, dok se grožđe trga, vaik ga triba rizati šta niže, da onome koji masti tvrdi dija ogrozdine ne bi para pete

Mašiti se – uzeti šta ti spada i šta ti ne spada; šta to oće reći neka opiše ova zgoda: trevija san prije koju godinu jednog našeg i pitan ga kako mu je sin, di je, jel sve u redu, a on mi reče da je slabo; pitan ga kako slabo, jel šta bolestan; kaže mi, ma kakvi bolestan, jak je ki bik, i maša se, maša, ali je tek treći, pa ne more doseći, ona mu prva dvojica ne daju, kažu mu tamo se daj i sve vataju za se, pa njemu ne pritekne ništa (sva trojica su se mašali u jednon šibenskon poduzeću šta je poslin propalo)

Maškarjol – drvena keba s guston mrižicon na prednjoj strani, koja je visila po starin kužinama, podaje od komina. Služila je za držati slaninu i sir oli za odložiti žigaricu prija friganja podaje od muva, jerbo se u ono vrime nisi moga od muva braniti, kolko ih je bilo (i konjskih, i onih zelenih šta su se lipile za kožu, i zukuja, i na stotine običnih, šta bi po spizi ostavjale svoje upjuvke, pa to nije bilo lipo njanke za gledati). Gledalo se da se maškarjol obisi tako, da do njega ne more dopriti mačka, jerbo je i njih bilo uz svaku kužinu (a,

mora si ih puštati, da vaćaju miše).

Mašketa – u nju se umeće veslo; dobro je imati rezervnu, ako jedna upadne u more; kad penta crkne, važnija je od veslača

Maštel – veće vidro, s dvi ručke