Šibenski leksikon: Znate li što je gripeta? Gradila se u 14. stoljeću kraj današnjih mandroća u Docu

Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Grezzi judi – sirovi, ima ih i bez škole i s diplomon, nije za biti šnjima, ali in je teško uteći. Koji put bi ti sve dali ali i uzeli, i najgore je šta su sve grezziji šta su stariji, pa su teški svima, a i sebi.

Gribja – uski prolaz u vrtlu između dvi lije, zasađene svakakvin zelenjen

Gricule – ježurci, trnci, kad se sva koža naježi

Grijati (guzicon) katrigu - učiti sve dok se ne utuvi u glavu; više uri bubati; najviše bi tribali guzicon grijati katrigu oni za koje nije skula, nego štoko grezzije

Grilje – drveni prozori kroz koje ulazi arija, a ne mora i sunce, kad se teke stisnu (ma, jopet se i kroz njih vidi i čuje sve šta se događa vanka; a drveni prozori koji ne puštaju unutra ni ariju ni svitlo, a ni glasove s ulice (ako se ne naperu oba uva) su pune škure

Grintati – čangrizati, povazdan ronzzati i prigovarati za sitnice oli kome po glavi tući orase

Gripeta – ime manje lađe, koja se od sredine 14. stolića gradila u prvon šibenskon brodogradilištu, šta je bilo kraj današnjih mandroća u Docu

Gristi se – živcirati se (a za koga i za šta, a?)

Grišpe – nabrane rige od škicavanja (robe ili kože)

Gromila – rpa stina oli škalje

Gruvati se - isto šta i grudati se, čina zakija, pa se nabacijati balotama sniga; malo puta u životu tu sriću doživi naše čejade, pa se, čin zakija, s najvećin vesejen podjednako gruva mlado i staro, pametno i inšenpjano

Gubica – njuška (od beštije) oli lice (od čovika); „Ne zna se šta mu je gubica, a šta guzica.“

Guća – pamučna majica, koja za razliku od majice na špaline (ili tirake), ima kratke rukave: kad je pletena od vune i s dugin rukavima, onda se meće čin zaladi

Gudac – žohar, popić

Gudin – mladi praščić, dojenac

Gulož – alapjiv; čovik koji ide ka zameten

Gumati – mljackati, ali i trpati u se

Gunčav - slabašan, ka teke betežan, koji pari ki da je uša u se oli se skroz usuka

Gungula – buna, buka, vika, dernjava, nered