Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Saći u grad - tako se znalo reći kad bi ko iz Varoša, Škopinca, oli s Prigrada tija ići u Stari grad, dočin su oni s Plišca, koji su već bili doli, samo išli u grad; u novije vrime, kad se grad proširija i vanka Staroga grada, u grad salazu naši iz Bilica, Jurasa, Rakova sela, Dubrave i Danila (nikad se šnjima nismo dilili, jerbo puno njih vuče svoje loze od najpravijih Šibenčanaca, šta su u svoje vrime, poradi kuge, morali bižati iz grada), ali i oni iz podaljih mista, ka šta su Tromilja, Konjevrate oli Pakovo selo, pa cila Mirlović zagora, Miljevci i po Drniša s njegovin sviton iz okolice; ko je jedanput saša u grad, doša je poslin još koji put, da baren štoko učini za se; da nije njih, ka da bi danas Šibenik bija to šta je: najlipši grad na svitu, jednima za sićanje, drugima za život.

Smaštrati - guložo, alapjivo oli slatkorano isti, pa sve smaštrati i polizati oba pijata (a poslin

nek govori ko šta oće)

Smežurati se – to mogu i oskoruša, i žižula, i pomidor šljivar, kad ižnjih izađe prvi dija

vode, a more i koža od starijeg čejadeta kad se sasuši od bure, soli, žeđi i godina; more se i on

smežurati, ako ga se puno vrimena topi u ledenome moru oli drži vanka na fortuni bure, i to

tolko da skroz uđe u se

Smiriti – na prvo "i" je kratkosilazni naglasak: udriti, bubniti (da se smiri)

Smokva – uperiti prama kome palac između kažiprsta i srednjaka, i još mu izbečiti jezičinu

Na!

Smričke - crvenonarančaste bobe na grmima šta restu okolo Šibenika; teke zgnječene dušu

daju za toćeve od zečevine, a od dropjanice činu likariju protivu sviju boleština; spominju se i

u pismici, u kojoj teta Tona (koja ispod šotane liti nije nosila mudante) bere smričke

Sorca – baturina, toljaga; pritilo se: «Sorcon ću ti dati priko škine, paš viditi!»

Soriti – srušiti

Sovka – beštima, ričetina, ružna rič; sovalo se sve od reda, prefin i kašetu u kojoj je Bog

smokve sušija

Spa'ija - posjednik spahiluka, ma i turski vojni obveznik, koji u rat, čin ga zovnu, triba ići ka

konjanik, oli koji naš šta bi infiša da mu je, prija nego šta ga vrag odnese, sve dopušćeno

Spanđati se – povezati se s kime; na brzinu se zajubiti (a ne misliti glavon), pa poslin glavon

tući ozid

Spirine – spiza za prasca; a reče se to i za nikakav ručak, kad ko kome u pijat izmiša svašta,

pa se ni okon ni noson ne razabire šta je na pijatu

Spiza – (od tal. spesa – trošak), izdatak za kupovinu povrća, voća, ribe i mesa (kojeg u

pretežno naturalnoj, težačkoj ekonomiji pojedino domaćinstvo nije i samo proizvodilo), koji

se s vrimenon u svon značenju prinija na pojam hrane; ići u spizu isto je što i ići na pazar oli

u butigu

Splasniti - reče se za spizu, od pure do lešeg oli pečenog mesa, za koju da se triba tren strpiti

dok ne splasne, oli da upočine (pa se onda baciti na nju)

Spredati - plašiti, pripadati, činiti štrepite i eko-te-ba-bau

Spuž – e, samo mi, Šibenčanci, tako zovemo puža, jerbo s onin "s" oćemo reći da smo ka

spojeni u jedno i prid Bogon jednaci

Srdela – ono šta bi se dobilo kad bi te ćaća, mater, baba oli direktor u skuli izsrdelali kaišon

oli šibicon po dlanovima i člancima

Srkati – nije lipo čuti čejade koje za stolon srče juhu ki prase iz lavadure; zato su stariji uvik

učili dicu da ne srču (da in ko ne bi reka da su divjaci), a onda bi stariji udrili srkati i još bi na

kraju digli pijat i zadnju kapju čorbe ulili sebi iz pijata drito u justa, pa polizali pijat

Stađun – sezona; svako je voće i povrće najboje kad mu je stađun (oli zeman)

Starina - kuća oli kućerica u kojoj su stali naši stari