SADA ČITATE
Još da uljara ima šank, ne bi bilo boljeg mista za izać vani u subotu navečer
          OBJAVA: 12.11.2013, 09:52h   •   IZMJENA: 12.11.2013, 09:58h   komentara   •     ISPIŠI

Dnevna doza grintanja

Još da uljara ima šank, ne bi bilo boljeg mista za izać vani u subotu navečer


PIŠE Zoran Ninić
12.11.2013, 09:52h

U uljari uvik nađeš nekoga za malo proćakulati. A kako ionako čekaju svi su i raspoloženi za ćakulu. Čuje se tu dosta pametnih, za razliku od kafića na rivi di od buke ne čuješ ništa a kamoli pametno. Još da radi šank u uljari, ne bi bilo boljeg mista za izlazak suboton uvečer. Lipo nako ležerno, u trlišima, šporkih ruku.... Diš lipše. A onda dođe na red ona druga strana maslinarstva. Triba platiti preradu. Mene to košta otprilike ka da kupin maslinovog ulja za cilu godinu.

 

 

 

Zna san da će i ova tema kad tad doći na red. Poljoprivreda... I to ne bilo kakva, nego samo masline. Daklen, prije nekoliko godina san u dil dobija teke polja sa zeru maslina. Samo šesnajst, a od toga pola babino. Ja radin sve a plod dilin s babon. Reka bi čovik , neš ti šesnajst maslina, izija bi ji do ručka. Međutin, ove su moje masline zasađene prije nekih sedandesetak godina, a svaka maslina ima krošnju koja pokrije cirka sedandeset kvadrata i donese stotinjak kili maslina svake godine.

Dok to nije bilo na dilu, bija je baš gušt ići u masline, vrime je bilo uglavnon dobro, a i skupila bi se cila familija pa bi na tenane u par dana mi sve to lipo pobrali. Branje maslina nije neki teški posal, pa sve skupa ispadne ka neki piknik. Međutin sad kad smo se podilili, svako ima svoje masline i svi oće brati u isto vrime. I onda padne knjiga na dva slova. To sad više nije piknik negi dirinčenje od jutra do mraka. Izađen u zoru a dođen kući duboko u noći. Ali neka nije mi ni to teško izdržati par dana u godini.

Masline su postale pravi hit ode u nas zadnji par godina. Svi nešto sadu, čistu i pričaju priče o stotinama maslina. Vidiću in ja dicu kad te masline pravo stanu na rod. Evo prošli vikend iman osjećaj da je više ljudi bilo u Donjen polju nego na rivi. Onda okrenen na ovi portal u rubriku Đir po gradu i stvarno vidin da su po gradu bile samo žene i mala dica. Svi ostali su brali masline. Posli je polovica išla na koncert u TEF-u, a druga polovica se razmilila po uljarama. I ja san bija u uljari. I mogu reć da nije bilo loše. Uvik nađeš nekoga za malo proćakulati. A kako ionako čekaju svi su i raspoloženi za ćakulu. Čuje se tu dosta pametnih, za razliku od kafića na rivi di od buke ne čuješ ništa a kamoli pametno. Još da radi šank u uljari, ne bi bilo boljeg mista za izlazak suboton uvečer. Lipo nako ležerno, u trlišima, šporkih ruku.... Diš lipše.

A onda dođe na red ona druga strana maslinarstva. Triba platiti preradu. Mene to košta otprilike ka da kupin maslinovog ulja za cilu godinu. Ulja dobijen da ga mogu trošiti dvi godine. Zakonima matematike i ekonomije dolaziš do toga da lipo moš prodati po količine dobivenog uja i isplatija si vrime i novac uloženo u masline. Još samo da znan di ću ga prodati. Svi imaju ulja jer ga svi i radu. Ko nema svoje masline pomogne malo prijateljima i rodbini i jope ima ulja. Oni gori u Zagrebu trošu manje maslinovog ulja nego Mercedes u servisnom intervalu, pa jin ga nemoš ni prodati.

Ima neka caka da ti država da neke poticaje, pa kad daš ulje u otkup dobiješ neku cifru s kojon bi se moga pomiriti. I krenen ja u ton smjeru. Triba registrirati OPG. A da bi to registira tribaš otići na katastar da ti daju list di piše da postoji parcela XY, onda ti triba list di piše da si baš ti vlasnik parcele XY. Onda ti triba list di piše da si ti baš taj ti. Onda ti triba list da si ti baš taj ti državljanin ove naše republike. Onda ti daju papir da sve te podatke još jedanput prepišeš. Uz nezaobilazne taksene marke moš kreniti u osnivanje OPG-a. Zanimljivo je to da kad triba platiti porez država točno zna ko si, šta si, koja je tvoja parcela i koliko vridi. Zato mi nije jasno zašto uvik dokazujemo nešto šta oni znaju. I onda pošto svi sve znaju reka bi čovik da odma dobiješ papir za OPG. E neš majci odma. Čekaj. A šta se dešava kasnije kad ideš napraviti prijavu za povrat poreza, bojin se i misliti. Zato san i odusta od te priče.

Sad iman svoje najskuplje ulje na svitu (koje je naravno i najbolje, jer kod nas svako ima najbolje ulje), a višak ću podiliti prijateljima i rodbini, a zauzvrat će mi se rame izlizati od tapšanja i dogodine ćemo ispočetka kreniti u rizanje, košenje, gnjojenje branje i preradu. Teško je, ali me tješi šta ću se smijati onima koji se sad falu sa stotinama mladih maslina.

 

 

 

Komentari na članak:


NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

  PRETHODNI ČLANAK

SLJEDEĆI ČLANAK