SADA ČITATE
Kruv sa sedan kora – crtice s mora uoči sv. Nikole
          OBJAVA: 05.12.2013, 12:21h   •   IZMJENA: 05.12.2013, 12:21h   komentara   •     ISPIŠI

Dnevna doza grintanja

Kruv sa sedan kora – crtice s mora uoči sv. Nikole


PIŠE Zoran Ninić
05.12.2013, 12:21h

Danas nema grintanja. Zato šta se bliži sveti Nikola. Osin moje dice i ja osjećan da je on moj zaštitnik. Zato šta san osan godina odmotava sedan kora kruva da bi doša do pupe. Počeja san navigavati sa dvajsdvi godine i sta kad san navršija tridesetu. A danas ću se sititi par doživljaja iz tog vrimena

 

 

 

Moj prvi brod

Prvi put san se ukrca ka mlađi električar na sad pokojnoj Slobodnoj plovidbi. Prva plaća mi je bila preračunata u sadašnje kune oko četri ipo ijade kuna. Iša san se ukrcati u Houston. Krenili smo ujtro oko osme ure kombijen isprid zgrade Slobodne, a na brod smo stigli sutradan uvečer. Cili je put bija dobar. Kako mi je to bija prvi put nisan ima nikakav osjećaj. Glavno da se iđe. Ali kad nas je kombi iskrca isprid broda ja san se incuka. Krv mi je nestala sa lica i ima san osjećaj da ću se sruštiti. Iskrcalo nas je ispod prove, pa kad sad san diga glavu visoko isprid mene je staja monstrum od dvista metara. Jedva san se popeja. Prve ljude koje san vidija na brodu su bili šibenčani. Jednoga san čak i zna u facu ali san ga sad jedva pripozna. Faca umorna i ispačena, u šporkon trlišu. Drugi, stari roker iz doca, izgleda je još luđe. Da mi se bilo okreniti i vratiti kući spasija bi se. Ali eto osta san tu sljedećih sedan miseci. Kad san se vratija ima san para da kupin polovnu Vespu. Ostalo mi je Slobodna ostala dužna još koju godinu.

Moja prva nevera

Bilo je to u zimsko doba negdi na sjevernom Atlantiku, isprid New Yorka. Neznan koliko se brod naginja, ali znan da mi je sve porušilo u kabini. Sićan se da je ekipa sa kuverte spašavala lajbote, a provenoj štivi je jedan kontejner zgužvalo ka kutiju cigareta. Nije mi ni bilo muka niti strah. Sutradan kad san od iskusnijih čuja da nam je mrvu falilo da se ne privrnemo, nije mi više bilo svejedno. Sljedeće san se nevere pripa iako nije bila ni upola ka ona prva.

Prvić

To je bilo skroz dobro. Ukrca se u Rijeci usri lita. Lunjali malo po Mediteranu, a više bili vezani nego šta smo plovili. Od toga više od misec dana u škveru u Splitu. Skoro svaku veče san iša s Vespon kući, i vraća se ujtro na brod. Ka da radin na kraju. Iskrca se s broda ka da nisan ni bija na njemu.

Dinara

Ovi mi je brod osta u najdražem sićanju. Od šest miseci koje san proveja na njemu možda smo bili vezani dabi dvaset dana. Sve ostalo je bila ili navigacija ili sidro. Ukrca san se u Hamburgu i odma smo ošli za Kinu. Iz Kine priko Indije okolo Afrike u Južnu Ameriku. Bilo nas je puno mlađarije, a ovi stariji šta su bili s nama su bili munjeni, tako da je atmosfera bila fantastična. Nesićan se da se tako tulumarilo ni na faxu. S obziron da je brod onda bija priko dvaset godina star, klima je puvala jedno u mene dobro jer je moja kabina bila najbliža klima jedinici. Tako se u mojoj kabini najviše i tulumarilo. Ja ka električar tamo nisan ima puno posla, pa san puno bija sa mehaničaron, koji je non-stop pila ruzinavi lamarin i nadovariva novi. Tako san se i ja naučija bravariji

Kruzer

Iako je putnički brod san većine pomoraca, ja se više nebi nikad vratija tamo. Kad san se ukrca odveli su me u kabinu veličina dva puta dva metra. U njoj nije bilo prozora, ali je zato sta i WC s tušen. Unutra je bija i bugarin od dva metra, moj kolega. Spustija san torbe isprid kabine, sija i dobro razmislija oću li uć ili ću se vratit kući. Na kraju san uša i izdrža pet miseci. Svaki dan se radi dvanajst uri , a onda si svaku drugu noć dežuran i spavaš s upaljenin toki-vokijen uz glavu. Neš više majci.na taki brod.

Slipi putnici

To je bilo na zadnjen brodu. Negdi na zapadnoj obali Afrike smo krcali prazne kontejnere za daleki istok. Nismo znali da podmićeni lučki radnici u njih krcaju žive ljude. Čin smo isplovili crni slipi putnici su počeli zvat da ji se izvadi iz kontejnera. One koje se moglo izvadit smo i izvadili, ali one koji su bili duboko u štivi nismo mogli. Zato smo stali u Južnoafričkoj Republici. Došle su posebne ekipe sa pasima i pritražili cili brod. Izvadili su dvadesetak slipih putnika. Neki od njih su deset dana bili zatvoreni u kontejnerima. Unutra su pili i ili šta su imali, ali i pišali i srali. Scene izvlačenja neću nikad zaboraviti. Život jin ne vridi po pare pa se svi tako i odnosu prema njima

Navigavanje je obilježilo ne samo jedan dija mog života nego bi ja reka i cili život. Iako san sad iskrcan duže nego šta san navigava, ja još koji put sanjan brod i more, a kad vidin veliki teretni brod štrecne me oko srca. Prije nego partin na oni svit morat ću se ukrcat baren još jedanput. Jedanput pomorac- uvik pomorac.

Svin pomorcima mirno more i neka ji čuva Sv Nikola, ka šta je i mene čuva

 

 

 

Komentari na članak:


NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

  PRETHODNI ČLANAK

SLJEDEĆI ČLANAK