OBJAVA: 13.02.2014, 10:57h   •   IZMJENA: 13.02.2014, 11:02h   komentara   •     ISPIŠI

Dnevna doza grintanja

Nostalgija ili pun mi je...


PIŠE Zoran Ninić
13.02.2014, 10:57h

Ko god ima kompjuter ili neki pametni telefon, ovih dana je živi svjedok nečemu čudnon. Ka da je neki đava uša u ljude, pa jin je više pun kua svega i najrađe bi se teleportirali u neka prošla vrimena. Šta je još čudnije, žarište te epidemije je izgleda upravo ode u našem Šibeniku.

 

 

 

Ajmo po redu, pa počnimo upravo na ovon portalu di se u biti kanalizira sve šta se događa. Moga bi reći šta nije na Šibenik.in-u nije se ni dogodilo. Sve se skupa i nije tako davno počelo događati. Pokušavan se nekako sititi, pa me sve vodi da početak počinje u Docu na onih sedan dana dočeka. Neko se pametno sitija oživiti legendarnu Gimnaziju i dobro je poentira. Taka je u živac jednu cilu generaciju koja je sad negdi između četrdesetih i pedesetih a ima ji i koji su i to pribacili. Nakon toga je u jednon magazinu izaša članak u kojem se prisjeća legendarnog Bambija. Puste stranice pune slika i tagova ko je ko. A onda na nezaobilaznon fejsu izleti grupa di se evociraju sjećanja iz povijesti. Nisan ji sve pročita a i ko to može. Svaki par sekundi izleti nešto novo. Izvlaču se stvari iz naftaline, koji put se i ponavljaju. Ali nema veze, narod se napalija pošteno.

Moran reći da je imene to nekako taklo, ali ne tolko kolko vidin da je taklo druge. Nema tu osude, nedajbože da bi ja sad iša ode nekoga pljucati. Nakon par dana, sta san malo na balun i pokuša sve to nekako analizirati, onako sa psihološke strane. Kako ja nisan nikakvi , pa  ni priučeni psiholog, sva moja istraživanja su se odvila u mojoj glavi u svega par minuta. Svi moji zaključci su površni i podliježu promjenama. Svejedno je zabavno koji put se umišati ljudima u struku i obaviti njihov posal amaterski. Ko zna možda san i pogodija.

Daklen, zaključija san da su sve uspomene uglavnon strpane u osandesete godine prošlog  stoljeća. Ima i nešto mlađih ali gro je u osandesetin. S tin računon je lako izračunati da su akteri cile priče rođeni šezdesetih i sedandesetih godina. Znači da ti ljudi danas imaju četrdeset do pedeset i nešto godina. Možda i nije tako, ali ko smi pitat gospoje za godine.

Šta se to dogodilo u glavama tih, sad već, srednjovječnih ljudi? Večina njih sad ima dicu koja je u godinama u kojima su oni bili osandesetih, pa ja virujen da su upravo ta dica neki okidač svemu ovome. Oni sad izlazu i podsjećaju svoje roditelje kako je to nekad bilo. Međutin, to više nije ni blizu tako. Eto, kad pogledaš samo slike iz Bambija, odma ti upadne u oči da tamo nije bilo balavurdije i školaraca. Ja san u to vrime bija u toj skupini i nije mi padalo napamet tamo izaći. To je bilo misto za starije, recimo dvadeset plus godina. A osin toga u moje vrime nisan ni smija izaći tako u noć. Danas mlađarija uredno hara po kafićima i klubovima, loče ono šta nesmi, puši ono šta nesmi i ostaje do duboko u noć. Roditelji ubrzano gubu kosu, ili u najmanju ruku kosa jin se prirodnin puten izbiljuje. Prirodno je da se situ kako je to bilo u njiovo vrime, i usporedu sa sadašnjin vrimenon. Zaključak se sam nameće da je to prije bilo puno bolje. Višak tih emocija i razmišljanja se prilija na fejs. O Bambiju mogu čitati i gledati slike, Gimnazije su se mogli samo sititi, ali na fejsu svi  učestvuju.

Ali, realno gledajući, svi ti ljudi u biti dodatno crnu situaciju u kojoj su sada njiova dica. Ispada kako je prije bilo sve super i cvalo je cviće, a sada je crno i čemerno. Dica još nemaju snage da se javu na fejs, sve ih steraju u krasnu materinu i zatražu od njih da prestanu s tin i da ji puštu da uživaju. Dica živu u svom vrimenu i stvarno ga živu, a njiovi starci se iz kauča i fotelja samo sićaju da su i oni nekad živili. Ispada da je ona generacija koja je svoje dvadesete proživljavala u skloništima kroz rat bila zakinuta za sve. Možda i je za neki dio, ali virujte da se i onda dobro provodilo i zabavljalo. Reka bi ja i boje nego danas, zato jer san i ja dio te generacije. Danšnja generacija će s pravon reći da kenjan jer nemože biti bolje nego danas.  I u pravu su. Svaka generacija živi svoje živote i zabavlja se onako kako to dopuštaju prilike, ali bez obzira na prilike, svi se dobro zabavljaju. A zabavljaju se zato šta su mladi i imaju energije.

Mi koji se zabavljamo iz kuće, evocirajući neke uspomene, moramo priznati da naše vrime završilo, te da smo sad u krizi sridnjih godina di nam nikakvi psiholozi skupa ne mogu pomoći, pa čak ni kad jin se ja priključin. Iden sad sisti na motor i ispuvati glavu. U ono vrime san sanja takvi motor, a sad ga vozin. Sve u svoje vrime.....

 

 

 

Komentari na članak:


NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

  PRETHODNI ČLANAK

SLJEDEĆI ČLANAK