OBJAVA: 18.03.2014, 11:25h   •   IZMJENA: 18.03.2014, 11:25h   komentara   •     ISPIŠI

Dnevna doza grintanja

Šta Šibenik ima sa sv. Patrikom?


PIŠE Zoran Ninić
18.03.2014, 11:25h

Ima par dana da se mislin šta napraviti. Oću li pokreniti potpisivanje peticije, grupu na fejsbuku ili referendumsko pitanje. Tema i ideja je ukidanje predmeta povijesti iz osnovnih i sridnjih škola, a sve to zato šta smatran da je to potpuno beskoristan predmet koji ne ispunjava svoju svrhu.

 

 

 

Kako??? E pa lipo. Najbolje je to objasniti kroz usporedbu sa naprimjer matematikon. Matematika je jedan konstanta, koja nas uči sve o brojevima. Najprije koji su brojevi, pa kako se zbrajaju , oduzimaju, množu i djelu , pa onda kasnije i ostale kerefeke koje nan ne tribaju (integrali, derivacije, matrice...) jer to za nas radu kompjuteri. Matematika se nije prominila otkad postoji ljudskog roda. Samo se razvijala i nadopunjavala, ali se nikad nije naša neki pametni i reka da sve šta smo dosada učili zaboravimo i učimo nešto kontra. E, pa povjest je sve suprotno matematici. Sve šta se desilo je povjest, ali je sve to jako podložno promjenama. Da sad neiđemo daleko, dosta nan je sititi se šta smo učili mi u školi, a šta uču naša dica. Ono šta su nama dizali u visine danas je dio koji bi najrađe zaboravili. Najrađe bi zaboravili sve tamo do kralja Tomislava, jer su svi kraljevi bili gubitnici tj. luzeri koji nisu uspili osigurati samostalnost države. Sve do najnovije povjesti. Lik prvog precjednika se diza u spomenike dok je bija živ, a čin je umra povjest se minja i on postaje glavni negativac. Srića njegova i naša šta je umra jer bi ga strpali u Haag i osudili ga zajedno s nama. I eto ti povjesti ka takve. Šta ti vridi učiti i nizati petice u školi kad će se ionako prominiti.

S promjenama povjesti minjaju se i vridnosti koje slavimo. Danas niko više ne slavi npr.Dan Republike i slične praznike. Novu su godinu srizali na jedan dan, tako da se nemoš ni otrizniti prije posla. Ali zato imamo druge praznike, šta duhovne šta svjetovne. Kolko će trajati, niko nezna, vidićemo.
E zato se naš narod sitija da obilježava tuđe dane, jer su oni postojaniji. Nešto ka švicarski franak. Ima dosta ljudi koji neznaju razliku između našeg Dana državnosti i Dana neovisnosti, a pogotovo kad se koji obilježava. Ali zato jako malo ljudi nezna kad je Halloween ili sv. Patrik. A upravo je taj sv.Patrik i glavni uzrok pisanja ovog texta. Prvi put san čuja za njega kad smo doplovili u jedan američki gradić, di je baš taj dan bila fešta sv. Patrika. Kažu da je ta fešta poznata i da je provod zagarantiran. I tako se blago pomorsko izopijalo. Meni je bila trećina i ja san osta na brodu.

S vrimenon san presta navigavati, a baš u to virime su nam se uselili tuđi blagdani. Tih su godina na naša vrata zakucali i sv.Valentin i sv.Patrik i Helloween i još poneki, manje poznat. Mediji su se nabrzinu pomoću interneta, koji je tada tek bija u povojima, naobrazovali o tin danima i dalje, kao pravi kršćani širili nauk. Prvi koji su se uvatili tih dana su bili trgovci. Skužili su kako digniti promete, pa su se opet udružili sa medijima i napravili od tih dana događaje par excellance. Čak i da ti to ništa ne znači, toliko su to digli da si jednostavno mora biti na neki način dio toga. Pogotovo za Valentinovo, jer vidi vraga, opet triba odavati počast ženama. Običaj je da se muški pritvaraju u kavalire, pa izvodu svoje bolje polovice na neke večerice uz cviće i sviće. Taj san dan i ja nekako prihvatija. Nesmeta mi jer san ga nekako zaminija za osmi mart, ali neki su opet morali biti veći kršćani od pape. Tako sad kupuju čokoladice i šalju jih u škole da ih dica daju učiteljicama. Helouuuu, to je dan za zaljubljene a ne za žene same po sebi!?!?!?!

E sad napokon zapravo o sv.Patriku. Dakle to je svetac zaštitnik Irske, i kao takvi je logičan izbor za blagdan u Irskoj. Kako su se Irci raseljavali po svitu, a najviše ih je u Americi, logično je da se i tamo obilježava taj dan. Ali WTF, šta mi imamo s njin. NIŠTA. Ali eto, baš je upa nekako u proliće kad se sve počinje buditi, pa je idealna prilika za opiti se crnon pivon, koja je nekako pojam za Irsku. Isto ka i irski viski. I to je to. Kafići angažiraju neki bend koji svira Irsku muziku i toči pivu i viski u potocima. Da neznaš, reka bi eto jedno spontano druženje. Za Valentinovo se zna da se iđe na večerice, za Helloween se maškaraje u vištice, ali šta za Patrikovo. U Americi se radu parade, oblaći se u zeleno, a šta u nas. Ništa, kolo ovi put vodu ugostitelji koje zaboli kiki za nekog Irca, glavno da se napravija promet. Već mogu zamisliti kako se intervjuira neki kafedžija, i pita ga se ko je u biti sv. Patrik. Vjerojatno bi razgovor bija u sekundi okrenut kako će on kalati cjenu crne pive za dvi kune. Tome se nije ni čuditi jer u nas nema nekih genuine Iraca koji bi nešto konkretno i smisleno znali i napravili. Važnost cilog događaja tj svetca pokazuje i crkva, tj ne pokazuje, jer nikad nisan čuja da se u crkvi održava neka misa za sv Patrika. Glavno je biti pomodan pa da se sutradan priča kako smo proslavili Patrikovo.

A sad nazad na povjest. Ispada da su naši predci bili stvarno toliki luzeri da nijedan nije zaslužija svoj dan, da se u njegovo ime izopija travaricon i vinčinon. U nedostatku takvih kraljeva, svetaca i inih, naš je narod jednostavno bija prisiljen uzesti nekog tuđeg da se pije u njegovo ime. A ako nema ništa toliko bitno u našoj povjesti, onda netriba ni zamarati dicu s njon. Ili nije tako.......

 

 

 

Komentari na članak:


NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

  PRETHODNI ČLANAK

SLJEDEĆI ČLANAK