SADA ČITATE
FOTO Spašavanje Lule iz nabujale Krke
          OBJAVA: 04.12.2013, 09:57h   •   IZMJENA: 04.12.2013, 10:11h   komentara   •     ISPIŠI

Pas&mater

FOTO Spašavanje Lule iz nabujale Krke

Kad sam se odlučila udomiti Lulu, nije me bilo briga koja je pasmina, kakav je karakter, koliko će narasti. Ja sam se zaljubila i usprkos protivljenju mojih ukućana Lule je bija moj i Božji. Sićan ga se ko bebe, pun friža, izgladnija, jadan nikakav, betežan.


  N.K. FOTO Spašavanje Lule iz nabujale Krke
PIŠE Nikolina Karan
04.12.2013, 09:57h

I sad je malac narasta, kako kažu naši stari, izrasta u pravu momčinu. Po glavi bi mu se reklo da je ima kod njega labradora, po tijelu neki lovački labrador, a po repu, ono šta najviše volim reći je da ima u sebi Akite inu. Lipa pasmina, posebna, pa se znam malo pravit važna. No vratimo se na onaj lovački dio Lule. Nisan baš nešto posebno obraćala pažnju na taj dio njegove osobnosti, sve do prije nekidan, točnije kobne nedilje. Kako mi volimo šumu, prirodu i šetnje, tako smo se odlučili napravit đir do slapova Krke, unatoč ružnom vrimenu.

Spremni za ekspediciju, Smiljana, Nina, Mario i ja, s pasima, oduševili smo se šta nema nikoga i čim s mo se iskrcali iz auta pustili pase da slobodno trčkaraju i uživaju u blagodatima naše prirode. Baš san bila opuštena i sve laganini, i baš tad je Lule odlučija pokazat svojoj Nini i njenoj ekipi kako je on lovac i trč za patkicama. Lipo jato patkica se brčka u rijeci i on pun gas na njih, hop cup, slapovi, rijeka lipo pun gas struji i odeeee Lule. Bit ću pristojna i neću napisat di ode, al ode u tri pm. Nosi rijeka moje pašče, srce mi puca, panika me vata, vrištim i gledan di ga varg nosi. Srića Božja da je neki otočić se tu naša i mulac zapne i popne se na njega. Između nas, kopna i Lule nekih 4 metra, šiba rijeka, ne moš do njega a bome ni on do nas, duboko, sve nosi, majket. To mu je jedini bezbolniji i kolko tolko siguran put do nas, al ni makac, sasra se. Sa svih drugih strana di krene, bujica ga nosi prema velikom slapu, i vrag bi ga odnija.

Lule dođi, mišu dođi, bebo dođi, ljubavi dođi, VRAG TE NOSA DOLAZI!!!!! U jednom trenu je krenija, al ne na pravu već na krivu stranu. Ajme. Ajme meni majko moja. Nosi ga rijeka, on pliva al ne ide, tone, majket, davi se, ja skrićim, teži napadaji panike. I opet ga nanese voda na taj njegov otočić. Tad smo oslučili da mu nadjenemo ime Lulin otok. I onda je tata Mario krenija u akciju spašavanja. Ja u panici, noge oduzete, ne razmišljam, ove dvi se trude, al se smiju ko sumanute, al Super Mario, miran i staložen spasitelj nalazi dvi palete i neku tamo trulu dašćurinu. Slažu se palete po kamenjima, dodaje daska i pravi se laso od vodilica i nekog konopa. U to je naišla gospođa zaposlenica, pozvala kolege da donesu neki konop, još dasaka, da napravimo most. Dok san ja tražila još pomogala, Nina slikavala, Smilja držala Marija za jaketu, kauboj sa svojim lasom je pokušavao uhvatiti Lulu.

Al ovaj kako vidi da konop leti prema njemu sagne glavu. Pa su slijedile instrukcije, Lule, stani uspravno, lipo sidi, ki čovik. I hop, omča oko vrata, uhvaćen. Ja san već bila spremna skinit se, nek mene zavežu i odo ja po njega, pa kud puklo, siroto moje glupavo. Uvatija njega tata ( zovemo ga tata iz šale, dragosti, nije on Lulin tata) al se ovaj ukopa i neće pa neće da zapliva, sapeja se jadan. Mario se boji potegnit, Lule već oči iskobečija. Došla majka, žena, kraljica, ufatila laso, uletila u vodu, potegla i njega i laso i mrš vanka, stoko neotesana. I čim je stupija na onu drvenu stazu uletila mu šapa između dvi daščice, počeja cvilit. Ma šta cviliš, razapet ću te. Srića, radost, veselje, klicanje spasitelju. E da, pismu ne smin zaboravit....ne može nam niko ništa, jaaaaači smo i od sudbineeeee.

Ljubavi moja, dođi ti meni na vodilicu, onu kraću i ajmo mi u šetnju. Blida i ispripadana, s grčom u želucu, nastavila sam šetnju. U trenu sam pomislila da mu ni patke ni ništa slično neće pasti više na pamet, al....već nakon 20 metara ih je opet utepija i krenija...al nećeš sine, kratka ti je metraža. Kaže Smiljka da ga odemo u auto osušit malo, mokar i trese se. Ma neće stoka, nek pati, patila san i ja. Srića materina. Neće me rijeka vidit više s njima, samo more, i to plićak. A tata Mario će u raj.

 

 

 

Komentari na članak:


NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

  PRETHODNI ČLANAK

SLJEDEĆI ČLANAK