SADA ČITATE
Čime smo to mi ljudi zaslužili da nam psi budi kompanjoni?
          OBJAVA: 24.07.2013, 10:30h   •   IZMJENA: 24.07.2013, 10:30h   komentara   •     ISPIŠI

Pas&mater

Čime smo to mi ljudi zaslužili da nam psi budi kompanjoni?


PIŠE Nikolina Karan
24.07.2013, 10:30h

To sam nedavno negdi pročitala i lipo san se zamislila, da znate. Zar je stvarno moguće da jedno ljudsko biće može biti toliko sebično pa da u nekim situacijama sve svoje loše odrazi na psu? I to znaju biti tako banalne stvari da momentalno dobijen glavobolju. Nije meni niko kriv šta san ja još uvik ona ista emotivna sakupljačica govana pa me svaki put iznova iznenade neki ljudi i njihovi postupci.

 

 

 

Neki tamo ljudi su si nabavili psa, i sve je bilo super dok nisu skužili da njihov pas ima epilepsiju. Njihovo rješenje je to da oni žele tog psa dati nekome drugome, udomiti ga, jer ne žele da njihovo dite gleda kako njihov pas ima napadaje. Oni jednostavno ne žele da to dite odrasta gledajući te ružne scene. Molim? Te ružne scene? Kakvu poruku vi šaljete svom ditetu? Bolesno stvorenje treba odbaciti, ne pomoći mu, ne biti uz njega? Nema veze šta je to pas a ne čovik, dođe ti na isto. Ne znam, možda sam vam čudna, al iman i ja dite u kući koje je uz naše beštije prošlo sve i svašta, pa je izrasta u prekrasno stvorenje koje itekako zna skrbiti o bolesnoj životinji i nema nikakvih trauma. Od rezuckanja kukumara i pomidora da bi nahranija kornjače, spašavanja polomljenih mačaka i svakodnevnog odvođenja na stanicu da bi se maca izličila, spašavanja zeca iz Luline gubice, pa do tetošenja naše stare Lilike. Svega se taj malac nagleda. I šta mu je bilo? Ništa, zdravo i živo stvorenje koje se ne boji pomoći ponit kesu staroj  susjedi koja jedva ide uza skale. Sav taj primjer koji dobije kući o tome kako pomoći bolesnoj i nemoćnoj beštiji, danas sutra može primijeniti i kod čovika, a to je nešto šta te čini hvale vrijednim stvorom. Ništa se vašem ditetu neće dogoditi ako već od malih nogu se suretne sa lošim  stvarima koje ga okružuju, pa makar to bila i bolest vašeg psa, sve ga to može samo pripremit za ono šta ga tek čeka.

Eh, da ne zaboravim. Ona ima rodit a njena majka je odvela psa sebi kući, jer ne dao Bog većeg zla pa da dite novorođeno i pas budu u istom stanu, ne dolazi u obzir. Bit će ona kažnjena ako njeno unuče bude u blizini dlaka. A ovi s druge bande, čekali dite 15 godina i ni u jednom trenutku nisu pomislili se rješiti psa, nego svaki dan laganini upoznavanje, korak po korak, dlaka po dlaka. I onda se ovi odluče priselit u drugi grad i ostavit psa u dvorištu. I onda ja opet imam tri psa, i onda opet ja imam dodatnih troškova, i onda opet ja sam budala jer više virujen u neki savez sa psom nego sa čovikom. Ne znam, ali meni  ona – u dobru i zlu, u zdravlju i bolesti, dok nas smrt ne rastavi – nekako više stoji uz moje četveronožne frendove nego uz one na dvi noge. Možda ću vam zvučat razočarano, ali nisam, virujem ja u nas, ali ponekad me zaboli ta naša ljudska sebičnost i onda se okrenem ovom malom dahtavcu iza leđa mi, a on mi onako slučajno učini migac i otkačim se skroz.

 

 

 

Komentari na članak:


NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

  PRETHODNI ČLANAK

SLJEDEĆI ČLANAK