OBJAVA: 18.09.2013, 09:50h   •   IZMJENA: 18.09.2013, 16:54h   komentara   •     ISPIŠI

Pas & mater

Di ćemo sad mi svi skupa?


PIŠE Nikolina Karan
18.09.2013, 09:50h

Lito nam je gotovo, potraga za psećim plažama kolko tolko uspješno izvedena. Ja sam se nekako snašla, taj naš kanal i Martinska dušu dali. Pepa će dogodine ako ostane kod mene i uspit preplivat do vile Moj mir. Sad kreću one jesenske i zimske šetnje po šumama, gorama i planinama, u mom slučaju one svakodnevne gori po Tanaji. Ali, uvik postoji ono ali.

 

Nedavno je na jednom od internetskih portala izaša članak kako u Šibeniku svako drugo kućanstvo ima psa. I to je ono šta je meni super, neka nama naših pasa. Jedan od komentara je bija kako se i svaki drugi brak kod nas raspada. S tim ću se složiti, jer osobno znam neke ljude koji su nakon rastave nabavili psa, onako za neku utjehu. Pa mi kažu ti isti ljudi, kako su ih spasile te njihove nove beštijice. Znači, Šibenik nije više samo grad prijatelj djece, nego i grad prijatelj životinja, točnije pasa. To je ona pozitivna stvar u ovoj priči. A ona negativna? Di ćemo mi šetat sa tim pustim pasima? Koliko ja znam, a znam, niti jedna jedina gradska površina nije označena tabelom na kojoj stoji oznaka Dozvoljeno psima. Što znači, di god da dođeš uvik ti neko, kome smeta tvoj pas, ima pravo za prigovoriti šta ti tu šetaš s njim. Di god prošetaš, ma koju god bužu naša, livadu, park, cestu, uvik će naletit neko kome ćeš zasmetat, ti i tvoj pas. Neku večer san se šetala s njima po Dubokoj, i onda je doša ON. Trkač veliki, trenira on. I počne vikat na mene da šta ja tu šetan pase, da kako će on trčat, da može zapet za njih i past, ozlijedit se. Nisan se puno uzrujala, samo sam mu rekla da ima trim stazu pa nek ode tamo trčat.

Da će mi zvat policiju da me kazni šta nisu na vodilici. Ok, tu je bija u pravu, postoji zakon za to. Opet se nisam uzrujala, rekla sam mu da ću i ja njega prijavit policiji zato šta trči po stazi koja nije trim staza, nije označena za trkače, a isto tako nije vezan. Odi vit, mislin se ja. Ošli smo Bogu iza nogu, tamo negdi u neka brda, eto ti bakice sa štapon, pripala se ona pa na njih počala štapon mlatarat. I opet kriva ja i moji pasi, šta postojimo, šta šetamo, šta dišemo. Šetaš po gradu, pasi uredno vezani, a svi im gledaju u guzicu ne bi li se slučajno posra pa me dočekali na nože ako ne pokupim iste sekunde, odnosno ako im kesu ne držin ispod guzice da kapa drito u nju. Samo čekaju da te bocnu, da te progone. Mislim da bi tribalo se ozakonit pravilo ako u jednom gradu ima više od 50 pasa, ma i manje, da taj grad mora imati minimalno dvi površine namijenjene za šetnju sa psima.

Površinu na kojoj ti niko nema pravo za prigovorit šta se tu nalaziš, ti i tvoj četveronožac. Površinu di neće zalazit oni kojima smetaju psi, jer će znati da se tamo skupljaju oni s pasima i da oni tamo nemaju šta tražiti, ni šetati. Uvik se ponavljam, poštujem one koji ne vole i koji se boje i trudim se ne provocirati, poštujem sva pravila kao vlasnik psa, pa tako smatram da je vrime da se počne poštovati i uvažavati nas koji volimo i imamo pse, koji uživamo u šetnjama s njima, i želimo to obavljati sa što manje stresa i sukoba, pa tako molimo ovaj naš mali, lipi grad da ispoštuje naše želje, da nam dodijeli prostore di se možemo nesmetano družiti. Bit će lakše svima nama. To ti je ko s kafanama, znaš di ćeš, a bome znaš i di nećeš. Pa eto, ako ovo čita netko od onih koji su zaduženi za ovakvu vrstu potražnje u našem gradu, ja sam raspoložena za dogovore. A možda vam ja i pokucam na vrata, možemo to uz kavicu sve se lipo dogovorit. Travnatih površina bar imamo.

 

 

 

Komentari na članak:


NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

  PRETHODNI ČLANAK

SLJEDEĆI ČLANAK