SADA ČITATE
Emotivna divljaka
          OBJAVA: 22.05.2013, 14:25h   •   IZMJENA: 22.05.2013, 16:04h   komentara   •     ISPIŠI

Pas&mater

Emotivna divljaka


PIŠE Nikolina Karan
22.05.2013, 14:25h

Ona je samo došla i odvela je. Prolazili su dani a ona nije zvala. Umirala san od straha. Il je nastradala il je sve ok. Ovo drugo mi je zvučalo nemoguće, ipak je Tara pas sa posebnim potrebama. Ohrabrila san se i nazvala. Priča gospođa kako joj je super, svi je zavolili, uživa i dobar je čuvar. Da se razumimo, ja još uvik nisan zaplakala za njom, ja još uvik iman osjećaj da će se ona meni vratiti, i koliko god se nadala da je taj osjećaj krivi, ipak je on prisutan...

 

 

 

Šta se događa kad ono privremeno štene koje ti čuvaš nikako da se udomi? A ništa, čekaš. Prolaze dani, tjedni, a u Tarinom slučaju i miseci, a niko ne zove, niti jedan jedini poziv. Kujica, mješanka staforda i njemačkog lovnog terijera, srednjeg rasta, cijepljena, čipirana i sterilizirana, idealna za život u stanu, naučena sve nužde obavljat vanka, ne uništava namještaj, a uz to još i prekrasna, one okice ko da si ih olovkom za oči iscrta. U početku sam krila da ima staforda u sebi, mislila sam da će to biti prepreka, ali kad san skužila da su oni sada in, nisan više skrivala, ali ni to nije pomoglo. Nema di nije bila oglašena, priko svih internetskih stranica, televizije, paradirala sam s njom svugdi, bile smo prave posvuduše. A ono najbolje od svega, ili možda najgore, je to šta san u toj kujici pronašla sebe. Bile smo identične. Emotivne divljake, i ja i ona.

Imala je ona onu svoju pravu terijersku crtu, mogla bi je čak i nazvat agresivnom. Ganjala je mačke ko nenormalna, a spavala sa jednom od mojih kad se navikla na nju. Kad bi ugledala vjevericu tresla se ko prut, slina joj je išla niz njušku. Lovac, nema šta. Poprilično neposlušna kujica, svoja i samo svoja, ljubiteljica slobode i trčanja. Ničim izazvana bila je napadnuta od strane jednog čovika i onda je strah od ljudi bija utekako izražen. Na moju veliku muku, taj strah je izražavala napadom, ugrizla bi bez problema. Bez brnjice više nije nosom provirila vanka. I onda su krenile odgojne mjere. Misec dana nam je bilo dosta. I onda izlet u prirodu sa 20-ak ljudi, osan pasa i par dječice. A Tara? Nenadmašna.

Ono meni najbitnije, nikog nije ugrizla. Bila sam ponosna i sritna, postigli smo cilj, nesta je strah od ljudi i ona je prestala napadati. Kako je kod mene bila već šest miseci, pomirila sam se s činjenicom da će i ostati. Naporno mi je postalo, četiri pasa je ipak previše. Izgubila sam sebe i svoj ritam, života nisan ni imala. Ona je postala moj život. Zahtjevan pas, a ja nisam tip koji će sve to prepustiti slučaju. A uvukla mi se pod kožu, kad bi gledala nju vidila bi sebe, odraz mene i moje osobnosti. Sve ja mogu, ja sam frajerica, opasna sam, ne dam nikome na sebe, a u biti najvolim se ušuškati. Jedina osoba koja je za nju postajala sam bila ja, samo je mene gledala i samo mene bendala. Baš smo bile dobar tim. I onda se pojavi žena koja bi nju udomila.

Molim? Nako toliko miseci? Ma nije moguće. Ali, ona je samo došla i odvela je. Na selo, ima veliko imanje, muža, dicu i kokoše. Asti sto. Pa di kokoše. Već popodne sam bila spremna da će me zvat da je vraća jer joj je zaposjela kokošinjac. Prolazili su dani a ona nije zvala. Umirala san od straha. Il je nastradala il je sve ok. Ovo drugo mi je zvučalo nemoguće, ipak je Tara pas sa posebnim potrebama. Ohrabrila san se i nazvala. Priča gospođa kako joj je super, svi je zavolili, uživa i dobar je čuvar. U sebi sam zapivala...a na čemu si ti? Ljudi su vraćali pase samo zato šta su lajali, il im je dlaka otpadala, il mi se popiškija u kući, iz banalnih razloga. A ovoj nije ništa smetalo, ništa negativno ona nije rekla o njoj. Valjda je bit u očekivanju ljudi, valjda žena zna šta je pas i kako ta priča ide i ne pravi od sitnica bajke i nauke.

Da se razumimo, ja još uvik nisan zaplakala za njom, ja još uvik iman osjećaj da će se ona meni vratiti, i koliko god se nadala da je taj osjećaj krivi, ipak je on prisutan. Je li to zato šta je Tara divljakica ili zato šta mi fali i zato šta je ona ipak bila moja divljakica, ne znam. Poanta priče je da je svaki pas poseban na svoj način, i da svaki od njih ima svoju šansu i svog suputnika, ma šta mi mislili o tom.

 

 

 

Komentari na članak:


NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

  PRETHODNI ČLANAK

SLJEDEĆI ČLANAK