OBJAVA: 10.02.2019, 09:19h   •   IZMJENA: 10.02.2019, 09:19h   komentara   •     ISPIŠI

Šibenska mišanca Gojka Huljeva

'Puno toga san u moru ulovija, još više vidija, a lignja po meni spada među pet najlipših stvorenja. Ona je za me rasna lipotica'


  Ilustracija/Arhiva/ŠibenikIN 'Puno toga san u moru ulovija, još više vidija, a lignja po meni spada među pet najlipših stvorenja. Ona je za me rasna lipotica'
PIŠE Gojko Huljev
10.02.2019, 09:19h

Počelo je s jednon mojon velikon žejon, a ta je bila: uz ribu donit kući barenko dvi lignje. Tribalo je vrimena do toga, dotle bija san čudo zavidan onima koji su ih ka od šale vatali, piše Gojko Huljev u svojoj novoj Šibenskoj mišanci.

 

Puno toga san u moru ulovija, još više vidija, a lignja po meni spada među pet najlipših stvorenja. Ona je za me rasna lipotica koja se u kratko vrime prikazuje u tri monture. Oma kad se uvati, sva je prozirna ka da je od stakla, vidi se sve u njoj. Kad padne u sić, dok se još nada da se more spasit, izbacuje sve iz sebe, more, crnilo; šporka sebe i druge oko sebe. Ja je takvu ne ostavin nikad. Kad se smiri, operen je i ostavin pod svitlon, jerbo znan da će se u kratko vrime prikazat u svojoj najlipšoj monturi. Na blidon i prozirnon tilu počnu se pojavljivat pige u svin kolurima, palu se i gasu, pa se vraćaju još veće, na kraju privladavaju tamno crvene. Jedino se ne minjaju, skoro ka glava joj, velike, blistave crne oči.

A za doć do takve lipote, tribalo je proć školu. Najlakše je kupit peškafondo s kojin se lovi. U vrime kad san ih počeja lovit, nisi moga falit, bila je samo jedna vrsta, niki su ga zvali – inžinj. Posli su se počeli pituravat u bilo, crveno, namatat s koncen, a najboji su bili oni koji su bili omotani paukovon kožon.

Moj prvi kompanjon i učitej bija je pokojni šjor Đevo Lakoš, ćaća od mog pašanca Luke. Bija je veliki meštar za ribu i za lignje. Dok bi ja uvatija jednu, on bi ih uvatija najmanje pet. Bilo mi je za poludit. Imamo iste peškafonde, radimo sve isto, on diže lignju, a ja travu.

Ali prošlo je i to. I ja san s vrimenon naučija finece, kupija brod, ubrzo počeja ulov mirit u kilima, a ne u komadima. Baška kad se je inžinjalo lovit pod sviću, a poslin i panulon oliti skosavicon po misecu. Umisto u zadnju zraku sunca, lov se je produžija do kasno u noć. Sićan se berićetni vrimena lova pod sviću, kad bi se ispod broda skupila velika masa ribe i liganja. Lignje su se zalitale za ribon, svako malo bubnile bi u brod, iskakale iz mora, pogodile u feral, priskočile cili brod. Bilo ih je toliko da bi na kraju postale dosadne.

Perle, zjogulini

Kako je vrime išlo, inventavali su se novi peškafondi. Danas peškafondi svitlu, mirišu na ribu, imaju mali utegić da u moru budu u livelu, skosavice vrtu repon ka pravi gavun, bugva. Ima ih toliko da je teško izabrat. A di su drugi arti: perle, zjogulini; ima svega, samo nema liganja. Pari mi se da kad bi se zbrojili svi peškafondi s kojima iđemo u lignje, ispalo bi da na pet peškafonda dođe jedna lignja i to mala, ne ona od porcije.

Zašto je tako, ne bi tija o tomen jerbo neznan ko ih je više sredija: mi ili morski pasi, dupini, zubaci, gofi, tune i svi drugi koji ih volu papat. Šoma dela šoma, došlo je vrime da ih većina lovi ka i ja kad san iša u lignje sa šjor Đevon. Ode ne računan one koji imaju force čekat ih pod sviću, po brakovima i dalekin poštama šest-sedan uri. Čujen da taki još uvik s lignjama uspiju napunit manji sić.

U moru lipotica rasna, u pijatu delicija slasna

Zato sad većini, pa tako i meni, ne priostaje drugo nego se sićat lipih vrimena kad se je ulov broija u kilima, a u više dana i u kašetama. A u tin lipin vrimenima, najlipše šta se je moglo dogodit nikon lignjoljupcu je bilo da naleti na – piket. A piket je veliko jato velikih liganja koje bi došle šoto broda, ne pri dnu, nego u po vode. Bilo ih je toliko da peškafondo ne bi moga proć kroz nji, ne bi moga past na dno. Zato nije tribalo skosat, nego oma počet vuć kad se pel zaustavi.

Ja san to doživija u Kornatima, kraj Vodenjaka, poznate lignjarske pošte. U pet-šest minuta nas dvoje digli smo 52 komada, nijedna nije bila ispod 40 deka. Da nisu zbrku napravili brodovi koji su bili blizu, a koji su, kad su vidili kako lovimo, punon brzinon došli na tri-četiri metra od nas, oti broj bija bi i veći. Čuja san da su niki, ako in je za virovat, uvatili u kvarat od ure priko 100 kili i da je njiov piket bija toliki da in se je na njega skoro nasuka brod. Još su rekli da su još mogli uvatit toliko da su imali snage u rukama. Da je i pola istina od ovoga, puno je. Nije to bija lak posal jerbo su Kornati daleko i tamo se ne iđe svaki dan. Zato bi tamo lovili, brez pristanka, od svanuća pa do smrknuća.

Srića za lignje šta je u zimu dan kratak. Da nije tako, bilo bi prikovrimenih. Srića za lignje je i to šta bi nas uvečer izdala snaga pa ne bi nastavili lovit po misecu. To su radili oni koji bi se po danu odmarali. Još je jedna srića za lignje šta u zimu ima više juga i bure nego bonace – njih dvoje, pari mi se, jedini su štitili lignje.

O lipoti lignje sve san reka, o tome kakva je u pijatu ne triba trošit riči. Za jedno i drugo dovojan je samo jedan stih: – U moru lipotica rasna, u pijatu delicija slasna.

 

 

 

Komentari na članak:


NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

  PRETHODNI ČLANAK

SLJEDEĆI ČLANAK