Šibenska mišanca Gojka Huljeva.

Pura s mlikom za svečanu večeru na Ravnom Žaknu

Šibenska mišanca   |   Autor: Gojko Huljev   |   04.06.2022 u 07:34

  Ilustracija/ ŠibenikIN
Naš kolumnist Gojko Huljev vraća se s novom kolumnom posvećenom Šibeniku.

Ajmo na more, zaželija san se, nisan davno bija. Sunce žeže, more se grije, ribe su odspavale zimski san, gladne su, papaju ka lude. Tako je bilo donedavno, ali dogodilo se neizbižno, utekle godine, š njima ošla i snaga, ošlo zdravje. Ne priostaje mi drugo, nego negdi u osami pritisnit botun od sićanja i zaplovit prama Tijatu, Zmajanu, Sestri. U poltroni, u tinelu nijedan vitar ne smeta, tamo je vaik bonaca.

Jerbo kroz zamalo 50 godina zamađijanosti moren i škojima iman se čega sićat, iman se čime falit. Nisan samo plovija i lovija, nego san i obaša, nogon ugazija, prođira na svaki škoj na koji se moglo pristat. Nisan broija, a kažu oni koji jesuda ih u našen prilipom arkipelagu, od škojića Mulo s velikon lanternon isprid Rogoznice do Katine na kraju Kornata ima priko 150. Isplovljavalo se je svaki slobodan dan, jedina ferma bilo je jugo. Izračuna san u grubo da san u brodu prispava puni pet godina.

KAIŠ S KOJIN NE MOŠ OPASAT GAĆE

Isprova san se u svin ribolovnin alatima, od tunjice od pet metara pela do teških štapa u big game fishingu, u parangalima, mrižama. Neću puno lagat ako rečen da nema ribe u Jadranu koju nisan uvatija. Eto, neotice oma san laga – nisan uvatija škampa, a ni ribu s kojon ne moš opasat gaće, a zove se kaiš, nji love samo koćari.
Među najvećin ribama sićan se grdobine od 26 kili, luca od 12 kili, zubaca od 10 i po kili, brancina od 9 kili, raroga od 3,8 kili i jastoga od 2 kila i 3 kvarta. Sićan se i ulova na panulu kad san, da mi nije ponestalo snage, moga umisto 35 kili palamida uvatiti najmanje još toliko. Bile su veće od tri kila, a takvu ribu, virujte, nije lako savladat. Zato san posli jedanaeste smota panulu i oša ća.

Prominija san četiri broda. Zadnji je, naravski, najveći, zadnji mi je druga kuća, ne moš drukčije kad ti je posada žena i dvoje dice. U lito tako je bilo svaki vikend i cili godišnji odmor. Dan, najviše dva, more se priživit s pašteton i mesnin doručkon, za više dana triba spiza od žlice i pinjura.

KEBA S DVI KOKE SNESILICE

Zato je brodska kužina opremjena ka u kući, perfin, uz sve suđe ima špaker s pećnicon i ekspres-lonac. Prije partence za đitu od 15 dana, tribalo je dva dana za štivat sve šta triba: od pršuta, pancete, sira, pašte, angriža, kunpira, brašna. Nosija bi se i pitar s buson petrusimena jerbo brez njega ne moš parićat ni ribu ni meso.
Zna san čovika koji bi pokraj svega ovoga na brod još ukrca kebu s dvi koke snesilice. Tako je vaik ima friška jaja, a na kraju đite i likovitu juvu ili prstelizajući tingul.

Priostali dija godine ima san stalnog kompanjona, meštra ravnog sebi i po lovu i po navigaciji jerbo zimi su na moru drugi zakoni, triba vaik biti atento. Ali nikoliko puta posadu si mi činili – ajmo reć – gosti, prijateji ili rodbina koji su se tili uvirit je li istina sve ono šta bi čuli od mene kad bi in priča o lipotama abordižavanja i guštima ribolova u Kornatima ili, kako pisma kaže, u zemajskom raju. E unda san osin kapetana bija i brodski kuvar – kogo.

BRUDET OD LIGANJA SA ŠPAGETIMA

Sićan se kad su se s menon u điti za Kornate ukrcali prijatej Branko i njegova dva sina Damir i Ivan, oba đusto stasali u mladiće. Zna san da će tribat obilatija večera kad se uvečer vežemo za rivu na Ravnon Žaknu jerbo je po danu od spize sve bilo ritko na plitko. Da mi ne smetaju, a da in večera bude iznenađenje, posla san ih u đir po rivi. Tamo se uvik ima šta viti, napose na koćama na kojima se probire i sortira ulov.

A ja san odredija počastit ih s brudeton od liganja sa špagetima. Na kapuli san ušufiga dva kila usitno izrizanih liganja brez crnila, doda bilog luka, petrusimena, dve žlice konšerve, na kraju zeru kvasine da ne bude sladunjavo.

Koliko stavit špageta, vično je pitanje, ne smin omalit, ne smu mi gosti, napose dica, ostat gladni. Skuva san 80 deka, 20 po glavi. Da san stavija i cili kil, ne bi falija. Ispalo je dobro, sve smo s gušton popapali, nije tribalo prat teću ni pijate.
E, lipo smo se proveli, virujen da je Damiru i Ivanu ostalo u lipon sićanju. Branko se, nažalost, ubrzo teško razbolija, oša prije vrimena. Šibenčanima je, osim po poslu, bija poznat i po klapskom pivanju. – Škrta zemja čuva svoje blago – riči su pisme koju on piva, a koje se i dan-danas čuju u jednoj radijskoj reklami.

OSAN LITARA PAŠTA-FAŽOLA

Ajmo daje. Boško i Kreše, kolege s posla bili su mi brodski gosti jednog vikenda, jedne zime, 1980. i ne sićan se koje. Di drugo , nego jopet u Kornatima – nema bojeg mista za lignjolov i ljudikanje. Po danu po poštama od Lucmarinjaka do Vodenjaka, uvečer za rivu na ravnon Žaknu, u porat koji je za nas Šibenčane bija ka Pojana.
Nji dva, fina gospodina, na poslu vaik u veštitu, bila košuja, obavezno kolarina, zaslužili su svečanu brodsku večeru. I nji san posla u điradu po rivi jerbo u kužini ima mista samo za koga, s uputon da se vratu kad im zamiriše spiza.

A ja san u ekspres-lonac od osan litara, do mire do koje se smi, uvalija sve šta triba za paštu-fažol. Ako će se niko narugat za takvu svečanu večeru, griši jerbo posli cilodnevnog gingolavanja po friškoj morskoj ariji, uz mršavu marendu, pasala bi i pura s mlikon, altroke pašta-fažol s oglavinon, s bokunon gnjata od pršuta i pešton po mojoj tajnoj riceti.

I posli dva puna-puncijata pijata tražilo se još repete, a dobija je u tećicu i susid Vice u brodu do nas, koji je mudro pofalija iće jerbo se mrliš širija po cilon portu. Na kraju moje ufanje da će od večere ostati i za sutrašnju marendu, ostalo je samo žeja, u ekspres-loncu nije ostalo ništa. Ostalo je samo pitanje šta će biti u niko doba noći kad u brodskoj kabini počne bumbizavanje.

NEPOZVANI GOST U VIŽITI

Siti i umorni, moji gosti brzo su zaspali. Zaspa san ija, ali ka pravi kapetan s jednin uvon dežurnin jerbo na brodu kapetan ne smi nikad tvrdo spavat. Dogodi se da u vižitu dođe nepozvan gost, ka recimo, miš. Na Žaknu, na sriću, toga se ne triba bojat, o tomen vodu računa dvadesetak mačaka koje su, sa stadon ovaca, jedini stalni stanovnici škoja.

Niki bi teško zgrišili kad bi na kabinu ostavili parangal s nepoidenon ješkon, i unda, umisto morske, uvatili micu-macu sa Žakna. Bija san svidokon toga, ima tomen oho-ho vrimena. Tu noć malo je ko spava u portu, tribalo je vrimena za uvatiti bidnu beštiju i oslobodit je od parangala.

Eto na, jopet san bija na moru. Velika je srića za me šta samo triban stisnit oči i unda mogu di oću. Sad mi je srce na mistu.

Podijeli: