OBJAVA: 08.02.2015, 14:26h   •   IZMJENA: 08.02.2015, 14:33h   komentara   •     ISPIŠI

Stari Šibenik i njegovi kampijuni (40)

Zakon o obotnican


PIŠE Šibenik IN
08.02.2015, 14:26h

Prid svaki polazak na more, iako san to već sto puti proša, uvik me drži lagani straj. Nike stvari ukrcan dva-tri dana prije, a zadnja odluka i poziv kompanjonu slidi nakon slušanja vrimenske prognoze iza dnevnika. On, međutim, uvik dođe najmanje po ure ranije. Reka ja ovu ili onu uru – uvik je isto – kad bi reka i da ne iđemo – jopet bi doša ranije. Za to bi ga triba pohvalit, ali dikod mi to smeta jer unda i ja počmen prešit, a to nije dobro kad se iđe tri dana na more. Uvik se bojin da ću štokod zaboraviti: makar kitu petrusimena ili novi peškafondo.

 

 

 

Oko desete ure jednog petka u dvanaestomu misecu 2010. isplovljavamo po vrimenu kakvo moš samo zamislit: vedro, more ka caklo, prognoza za više dan ka za nas stvorena. Prolazimo pokraj tvrđave svetog Nikole, lanterne na Jadriji i vatamo pravac prima Obonjanu. U tren promina: more koje je u portu i kanalu bilo šporke zelene boje, brzo prilazi u čisto plavetnilo. Vidi se dno na osan, devet metri – koja razlika u malo vrimena.
Kad smo došli do Zlarina, vidimo: ništo se događa na pličini Roženik. Čovik prsima leži na provi plastične pasare i panično maše rukon.
– Šta mu je, bit će ga kolpalo, pari oduzet, ajmo brzo vidit!
S puno straja mu polako prilazimo, a on i daje leži na provi, desna mu ruka u moru, a livon nas zove.
– To je Vikario – pripozna ga je kompanjon i oša na provu da ga boje čuje. Odanilo nan je kad smo čuli šta govori: – Zalipila mi se velika obotnica za brod, ne mogu je izvuć, pomožite mi!
– Samo joj molaj, mola’ će i ona – daje mu upute kompanjon.
– Ne zajebaji, ako oš, pomoži, ako nećeš, aj ća – ljutito je vika šjor Vikario. Reka je da nije njemu do obotnice, nego će, ako mu uteče, odnit i oba ganča s kojima je probodena.
Prilazimo mu provon i kompanjon skače na njegov brod, priuzima oba ganča i na veliko čuđenje Vikarija, u tren izvadi obotnicu u brod. Bila je prava – bit će pet-šest kili – teško da bi je Vikario prižalija.
 
Zakon o obotnican
 
Ajmo mi daje, čeka i nas isti posal, a on neka uživa, more sad i kući. Za uvatit obotnicu triba, ka i u svemu, puno toga znat. Di, čime, kad, šta smiš, šta ne smiš. Za ne falit, šta se ovoga zadnjega tiče, uvik se prije lilanja podsitin regula koje su mi napisane na karti koju uvik nosin u škašeli trliš kombinezona. Za to ću ih i ovi put pročitat, nek i kompanjon čuje. Piše evo ovako:
 
Lilaško poglavarstvo grada Šibenika donosi:
 
ZAKON O OBOTNICAN
Regula prva:
Obotnicu more lovit, u daljnjem tekstu – lilat, svaki ko je voli poist.
Regula druga:
Obotnicu se more lilat kroz cilu godinu, osim u marču, kad ih ionako nema.
Regula treća:
Ako te ko gleda, ulovljena obotnica mora bit veća od one koja more stat u čašu od jogurta.
Regula četvrta:
Ulovljenu obotnicu ne smi se oma brutalno ubiti, prije je triba omamit, najbolje argolon.
Regula peta:
Kad se obotnica zalipi:
a) za brod – onda joj se mora molavat, a ne potezat
b) za morsko dno – onda se mora bacit dva metra od nje druga tunja
Regula šesta:
Ako se sakrije u bužu i neće vanka, za istirat je zabranjuje se upotriba kemijskih priparatov osim modre galice.
Regula sedma:
Ribar koji prvi dođe na poštu ima pravo ti dan ulovit pet kili obotnic, a ostali koji dođu odma iza njega na istu poštu mogu ulovit koliko oće.
Regula osma:
Posli dubokog smrzavanja obotnica se obavezno priprema:
a) lešo na salatu s malo kapule
b) peče s kumpirima, pomidoron i kapulon
c) na brudet s penetama i ljutin piverunon
Zabranjuje se upotriba soli.
Regula deveta:
Zakon se primjenjuje oduvik, a važit će dok se ne ulovi i zadnja obotnica.
Kaznene regule:
Dok je zakon na snazi, nema ih. Predviđa se kolektivna kazna po pristanku važenja zakona, odnosno kad obotnice više ne bude.
Završna regula:
Regule ovog zakona ne odnose se na članove poglavarstva. Oni mogu lovit kad oće i koliko oće, čak i nakon šta se ulovi zadnja obotnica. Zakon će se čitati svakog petka u 9 uri na peškariji.
 
U Šibeniku, 29. veljače 2011. Godine
 
Lako more bit da je marendavala rođaka
 
Ko je prije 20 godin mislija na obotnice. Uvatija bi je jedino kad bi u plićaku pa priko nje ili bi ti se zalipila za nogu, a najčešče kad bi se ujutro diga i izaša na mulo učinit, znate već koji posal, i onda je vidija ispod broda.
Danas je drugo vrime, danas ih svi lovu, a kako ih je svakin danon sve manje i lilanje je postalo mala nauka, ali svejedno spada u sportove s najmanjon pripremon i još manjin troškon. Za tunju triba 20-ak metri debljeg pela, komad kadene ili bilo šta drugo šta šuška kad se vuče po dnu. Teke nauke triba za šta još nadit uz to: raka kojeg se smatra najboljin, kanjca, rep od ugora, glavu od male obotnice (one koja se ne smi uvatit), glavu od morske maške, pasa, palamide i škrpine (ako ćemo lagat). Dalje, ako ništa nisi uspija od ovoga prije uvatit, onda more i plastični rak, komad tvrđeg najlona, more i friško oprana čarapa, al ko će takvu dat. Puno više nauke triba za odabrat poštu: koja vala, koji bok, koja punta – ako i sve to pogodiš, jopet ti je zaludu ako nisi na poštu doša prvi, jer lilaša ima više nego obotnica.
Nauku o lilaškoj tunji i lješki smo davno prošli, a koliko je teška nauka o lilaškin poštama, najbolje smo se uvirili oti put na Žirju kad smo u prva dva dana uvatili svega 12 obotnic. Zato je treći, zadnji dan, tribalo pametnije. Došlo mi je u pamet da se na zapadnoj strani Škrovade zbog otvorenosti od bure i tramontane, puno manje lovi nego na drugin mistima.
Ovi put san pogodija jer smo, u malo mista uvatili tri manje i pet većih. Zadnja je bila najveća, blizu pet kili pa san kompanjona upozorija na to, da nan se ne bi dogodilo ka Vikariju. Kad smo je uvatili u redinu i izvukli na krmu, imali smo šta vidit. Osim tunje, ispuštila je drugu obotnicu, bit će od kila, koju je prije ubila i već počela isti. Teke smo bili razočarani – vražja beštija – lako more bit da je marendavala rođaka ili vlastito dite. Ne iđe u glavu da to može učinit jer poznato je s kojon brigon čuva jaja i mlade. Dikod je to dođe i glave jer, u to vrime, a to more bit i misec dana, ništa ne ide. Ali nije naše da se mišamo u prirodne zakone; prvo i zadnje nan je štovat Zakon o obotnican.

 

 

 

Komentari na članak:


NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

  PRETHODNI ČLANAK

SLJEDEĆI ČLANAK