OBJAVA: 29.03.2015, 12:44h   •   IZMJENA: 29.03.2015, 12:44h   komentara   •     ISPIŠI

Stari Šibenik i njegovi kampijuni (46)

Adio Kornati


PIŠE Gojko Huljev
29.03.2015, 12:44h

Nije lako prikinit uživanciju kupanja na najlipšoj plaži u Kornatima – u uvali Škrovada na otoku Levrnaki. Posebno je to dici teško palo. Mora san upaliti motor da bi se oni popeli na brod. Ža je i meni, ali vrime je za partit, sunce se kalalo prima zalazu, tu di smo, ne moremo prinoćit jer je vala otvorena u kulf, a to znači da će nas mareta koja tamo ritko pristaje gingolavat cilu noć, a i kako ću tamo skuvat brudet.

 

Za to mi triba bonaca, a bonaca je s druge strane škoja, u uvali Anica. Vratit ćemo se mrvu unazad, u jugo, zaokružit oko punte Pivca i za kvarat od ure eto nas u Anici. Na drugu stranu, u zapad, teke je daje, više i ljulja bava od maištrala, a malo me je i straj jer se mora proć pokraj Mrtvaca, manjeg škoja sa klifon. U uvali Anica sidrimo se nasrid vale među desetak jedrilic koje su došle prije nas.

Ajmo na posal! Oću li počet s glave ili repa. Vično je pitanje – je, ali samo za neznalice. Kad je škrpina u pitanju, a i sve druge manje dračave ribe, ne moš falit. Uvatiš je za glavu i unda od repa stružeš prima glavi. To zapovidaju lustre jer su tako poslagane. Kad bi krenija od glave prima repu, nož bi priskaka priko njih, teško da bi koju skinija.

Kad je rič o škrpini, ako ti koža na dlanu nije debela ka šijola, onda je pametnije za glavu je uvatiti s rukavicon, ali ko će dat rukavicu na moru usrid lita. Zato je najboje otvorit joj justa, uvatiti je za donju jusnu – tamo sigurno nema drača. Isto važi ako ti se na tunju obisi škrpina – koliko ih još ima, to će se dogodit na prvi livoga – a nemaš redinu, ili ako joj tribaš izvadit udicu iz branča dok je još živa.

 

Kad špageti omekšaju

Za napravit brudet po riceti po kojoj san ga ja spremija u uvali Anica na Levrnaki, kad se škrpini izvadi drob, važno je sačuvat želudac i džigericu jer je to vrhunska poslastica.

Džigerica se izriže na male bokuniće i skupa s mrvicon bilog luka, liston petrusimena i dva zrna soli utura u želudac, a buža zašije s koncen da u kuvanju ne ispadne vanka. Daje je lako. Na obilato maslinova uja užuti se manja kapula isickana skroz usitno, posli se doda sve ostalo: riba, napunjeni želudac, bili luk, petrusimen, po kućarina paprike, žlica konšerve, sol, papar po voji, svega po malo; grijota je kvarit vrhunsku ribu, ka šta je škrpina, s puno konće. Doda se vode koliko triba da pokrije sve skupa. Boje je da ne kuva žestoko, nek kužeja polako i biće za po ure gotovo. U drugu teću skuva se pašta, najboje tanji špageti koji se, kad omečaju, pomišaju s toćon od brudeta. Na kraju, ka zadnje, triba još ufino dozirat sol i papar, ali ne pritirat radi dice i tlaka. Ko ne voli paštu, more je zaminit s angrižon, onda se mora odlit dil toća, dodat vode koliko triba i u tome ga skuvat. Kako podilit punjeni želudac, triba se unaprid dogovorit, kako kod ića ne bi došlo do barufe.

Kad je brudet zamrliša, malo su se uskomešali Talijani u jedrilici koja je bila usidrena blizu nas. Čuja san ništo ala ke profumo, a spomenili su i ristorante. Da je škrpina bila od 5 kili mogli smo i glumit restoran, a bilo ih je puno da in pošajemo u pijatu za provat.

Gušte večere i lipe litnje večeri pokvarila je zapovid naše dice: – Sutra nema ranog dizanja, spavaćemo do deset uri!

 

Opet riba, bljak

Tako je i bilo – nismo ka obično isplovili rano; zapovid je zapovid, ali čin sunce izađe, mene počne žujat posteja. Izvuka san se na prstima iz kabine, uzeja štap, nadija glavu od crva i zabacija. Ne mogu ja durat bit na brodu, a ne lovit, teško. Ne misleći da ću išta uvatiti među sidrima tolikih brodova, sidija san na krmi i gušta u kafi, kad se štap savija. Uvatija san pica od tri kvarta. Eto nan lešade za obid; nama u slast, a dici će biti: – Opet riba, bljak!

Triba ić daje, kraj Kornata je blizu. Isplovljavamo prije maištrala pokraj nikoliko škoji koji su svi u duplo – ili veli ili mali – ovin redon: Obručan, Prišnjak, Šilo, Sestrica, Aba. Osin šta su uduplo, na drugon kraju imaju imenjaka, Prišnjak i Aba i dva puta. Nije ni čudo, škoji je puno, a oni koji in je nadija imena se biće umorija pa je pri kraju ponavja već dana imena. Na samon Kornatu, koji sve njih zatvara od bure, puno je lipih vala, u svakoj po koja kuća: Kravljačica, Lučica, Šipnata.

Kad se prođe Vela Aba s live strane ukaže se Dugi otok i velika i poznata vala Telašćica, park prirode; a s desne strane kraj Kornata i prolaz Proversa vela, prolaz kroz koji manji brodi mogu izać iz Kornata prima Žutu i Pašmanu. Ako se sićate, kad smo krenuli na kornatsku đitu, prvi škoj je bija Kurba vela, a evo sad svršajemo s Kornatom na kojen se zadnje brdo zove Kurbar, a po ure daje, u buru, među zadnjin škojima koji pripadaju našoj županiji, Kurba je mala. Kad se sitin još nikih imen ka šta su Babina guzica, Prdusa, Piškera – vidi se da nadivači imen za činit berekinade nisu bili umorni.

 

Kad brod ne peška puno

Prolaz Proversu velu čini Kornat s jedne strane i puno lipi škoj Katina s druge strane. Oni koji dolazu sa zadarske strane, a iđu u Telašćicu, moraju proć kroz Proversu malu, koja je između Katine i Dugog otoka. Čuja san, vidija nisan, da je Proversa mala proširena, pa je sada ona vela, a vela mala.

Reka san prije da je ova naša Proversa – najboje je tako zvat – samo za manje brode zato jer je najveća dubina malo više od metra i po. Zbog toga, kad se tamo plovi, mora se pratit šenje koji su na Kornatu napravjeni desetak metri od mora. Radi se o dva uziđana kamena stupa koji su piturani japnjon, a da bi se prošlo najdubljin dilon, ti šenji se moraju poklapati. Puno se brodi tamo nasukalo, najviše jedrilic – i ja san jednu svojin brodon odsukava.

Kad sve to znaš, a i kad ti brod ne peška puno, onda je lako proć, ma nije lako okrenit timun u buru i ostavit za sobon Kornate. Ali kako bi ponovo doša, ako ne odeš. Tišin se i mislin da i Žut koji je isprid nas nije ništa manje lip. Kad bi se Murterine pitalo, i Žut spada u, kako oni kažu, Kurnate. Iako nije pod kapon Nacionalnog parka, po lipoti i bogatstvu ribon ništa ne zaostaje za Kornatima, jedino šta mu falu klifovi.

Kako je odnedavno u Kornatima na snazi zakon moš plovit, ne smiš lovit, sve mi se pari da je đita koju san učinija u Kornate prije dvi godine ujedno i zadnja jer nisam, a teško i da oću, prići u turiste.

 

 

 

Komentari na članak:


NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

  PRETHODNI ČLANAK

SLJEDEĆI ČLANAK