OBJAVA: 12.04.2015, 12:11h   •   IZMJENA: 12.04.2015, 12:11h   komentara   •     ISPIŠI

Stari Šibenik i njegovi kampijuni (48)

Iman isti, iman piti, šta bi još tija


PIŠE Gojko Huljev
12.04.2015, 12:11h

Ići li ne ići, pitanje je sad. Za donit tako tešku odluku najbolje je sučeliti razloge za i protiv. Počet ću sa „za“:

 

• neman ništa pametnije radit

• uvik ima nade da uleti štakod.

 

Nije puno, da vidimo „protiv“:

• nije stađun od panule na brancine

• srpanj je, kulmin lita, kuva i arija i more

• na Prukljanu u ovo doba dana, a deseta je ura, prava je procesija brodova

• nisan ga uvatija ima tri miseca.

 

Glasujen, rezultat je: jedan „za“, nijedan „protiv“, ajmo. Uskačen u brod, palin makinu, bacan cime u more, partenca. Vadin redinu, kanoćal, namištan sonder, biran varalicu.

Sidan u duboku ladovinu natkabine, otvaran finestrin za uvatit friškinu maeštrala i vozin na prvu poziciju u uvali Kecina kula. Smanjujen brzinu na dva čvora, puštan panulu, palin španjulet. Šala, toga san se davno libera, ovo šta ću sad činit jedina mi je ozbiljnija ovisnost.

 

Iman isti, iman piti, šta bi još tija

Pametnije mi je držat se daje od sridine Prukljana, zaključujen, jer u tom trenu tamo tutnji barem dvi-tri ijade konji jer, šta prima Skradinu, šta iz njega, na prostoru malo većen od jedne milje brojim osamnaest brodova. Uvik se pitan di svi ti brodi u Skradinu stanu. Šta je najgore, dikod uleti i koja megajahta.

Vrtin se već skoro uru vrimena, ribe niti za lik. – Ma briga me – mislin – lipo je vrime, iman isti, iman piti, šta bi tija još više. Vlastito uviravanje da mi je dobro kratko traje pa odlučin krenit na drugu, zapadnu stranu Prukljana – more bit da ću tamo bit bolje sriće. Za to ostvarit triban odabrat pravo vrime, kad je brodova na sridini najmanje jer priznan, bija san lin vadit panulu i na brzinu se pribacit. Ta mi se prilika ukazala kad san se približija rtu Oštrica jer je u blizini bilo svega pet brodova.

Kad san pomislija da san uspija, odjedanput osjetin jak udarac. Okrićen se, pitan se je li dno ili san zakačija koji brod. – Samo mi je to sad tribalo – rečen sebi u bradu – koji me vrag tenta panulavat po plovnom putu. Šta je, je, brzo ukopčavan krmu, okrićen brod ulivo, popuštan najlon iz ruke. Ovaj moj manevar iznenadija je brod koji mi je bija najbliži zbog čega su, uz mavanje rukama, ljutito uzviknuli: – Ne plovi dok piješ! U ti tren osjetin još jedan udarac, pa još jedan, a srce mi počne ludo tući: riba je, i to kakva. Tija san viknit susidima koji su, da izbjegnu sudar, isto fermali: – Je, pijan san, ali ne od bevande, već od sriće!

 

Dek više od pet kili

Počeja san lagano privlačiti ribu meko držeći najlon u ruci, tako da, kad riba krene u kontru, mogu mu popustit držeći se pravila: „Pametniji popušta, ali do određene mire.“ Onima ljutitima s najbližeg broda došlo je do pameti šta se događa, pa su zainteresirano ostali gledati.

Šta je riba bila bliže, više je kontrirala. Bilo je lakše kad su sva olova bila na krmi. Kad san doša do tankog najlona, na desetak metara udaljenosti, naglo je otišla u dubinu, a onda izronila i pokazala repnu peraju. Tad san vidija da je brancin. Još dva puta san mu mora molavati, nakon čega se prida. Dovuka san ga uz bok broda, s lakoćon uvalija u redinu i diga ga u brod. Ima je baren dek više od pet kili, ocijenija san. Oslobodija san varalicu, uvatija ga za škrgni otvor i slavodobitno pokaza ekipi s drugog broda. Oni su odgovorili s aplauzon na otvorenoj sceni.

Eto sad se ti drži panulaških regula o stađunu, o miru, o tišini, o dobu dana.

Kad oće, oće.

 

 

 

Komentari na članak:


NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

  PRETHODNI ČLANAK

SLJEDEĆI ČLANAK