SADA ČITATE
Praščići papaju cilu noć
KLJUČNE RIJEČI
Stari Šibenik
          OBJAVA: 17.05.2015, 12:50h   •   IZMJENA: 17.05.2015, 12:50h   komentara   •     ISPIŠI

Stari Šibenik i njegovi kampijuni (52)

Praščići papaju cilu noć


PIŠE Gojko Huljev
17.05.2015, 12:50h

Iđemo na Žirje, ovi put samo turistički, glumit ćemo furešte. Kad smo prošli južnu puntu Zmajana, nastavjamo u jugozapad pokraj Malog Mišjaka prima vratima Žirje-Mažirina, vratima na koja ne triba kucat, ali isto vaja s pacencon proć kroza nji, jer more s druge strane Žirja uvik je drugačije. Kad nema nikakve bave i kad je s ove strane bonaca ka uje, tamo, skoro uvik, vaja mareta: od juga, donjaka, a najviše od Italije. Ćuti se svaki vitar koji je na Otrantu, kod Ankone ili Venecije diga valove. Dikod je mareta tolika da bi jahači valova – surferi mogli uživat, ali za to in fali velika plitka pješčana vala, koje na vanjskoj strani Žirja, na njihovu žalost nema, kraj je najvećin dilon dubok i tvrd. Doživija san maretu kojoj su vrvi valova, jedan od drugoga vili udajeni 15 metri, a visoki blizu dva metra.

 

Baška šta uvik triba bit atento kad je u pitanju vrime jer, ako iznenadi jugo ili jaka bura, unda će van povratak kući za niko vrime ubit voju za ponovo otić na more. Onima koji su puno puti, posebno liti, uživali u lipotama žirjanskih vala, to neće smetat jer oni znaju kako će postupit kad se vrime pokvari.

Posli rta Rasohe koji triba zaobić daje od kraja, zbog pličine, ali ne priviše jer je s druge strane, u jugo, pličina Rasohe. Po oseki stine viru iz mora pa nemo’š falit, a, na sriću, prije pet-šest godin metnuta je mala lanterna pa ne moraš strahovat ako tamo prolaziš i po noći.

 

Male tice čigre

Prva vala u sjeverozapad nakon desetak minuti zove se Kabal, po rtu koji je zatvara. U uvali je mala plažica sa žalon, di se lipo more sprovest dan, ali ritko i noć tako da malo ko prispava tamo. S desne strane, prima kulfu, ostaje školjić, boje reć – sika od dvadesetak metri – Bakul, poznat po cikavcima ili – kako u librima piše – čigrama – malin ticama koje ne daju nikome prić pa ni galebovima koji su od nji duplo veći.

Posli strme obale rta Kabal osvane najlipša žirjanska vala Stupica vela. Nije samo najlipša, nego i najveća. Prije nje je Stupica mala, puno uža i zatvorenija od juga koje smeta i jednoj i drugoj. Stupica mala poznata je i po tomen šta je u njoj prije nikog vrimena bilo prvo ribogojilište za tune, ali nije bilo dugog vika zbog juga koje in je pravilo štetu. Kolika je snaga juga, svidoči i olupina gajete koju su valovi izbacili više od deset metri na kraj. Koliko se sićan, u toj nesrići stradali su otac i sin; radi toga san u početku reka da more na toj strani zna biti opasno. U maloj Stupici liti, kad jugo ritko puše, uživa i prinoći desetak fureštih brodova, a u samom dnu, za kamenon rivon, uvik su trogiranski ribari.

Stupica vela od davnina je poznato sidrište. I prije nego su metnute bove, u vali bi bilo i do 25 stranih i desetak domaćih brodi. U zadnje je vrime stranih više, a domaćih malo i ništa. Da dikod ne zasmeta jugo, teško bi se našla zamirka toj vali: bistro more, čista arija kojoj mrliš daju borova šuma, divji ružmarin i smilje. Često se čuje kako piva fazan, a između grmova mrte protrči i koji zec. Posebno je lipa manja vala s desne strane s bilin salbunon i kamenin pločama na kraju.

 

Na Škrovadi kapare

U samon dnu su dvi-tri kuće i dva mulića iza kojih se more sakrit za slabija juga. More u mandroću jer mirno ka u kadi, jedino u kulmin lita, za najžešće suše, triba se osigurat od miševa koji ne biraju način za uć u brod.

Teško je ostavit Stupicu, ali ima još lipote s one strane Žirja. Jopet uz kraj u sjeverozapad, triba proć kroz prolaz između Žirja i Škrovade koji, zbog plitkog mora, nije za veće brode. Na Škrovadu se nije lako uvatit i izać, ali u peti i šesti misec, kad su kapare, isplati se teke riskirat jer, posli Svilana, na Škrovadi ih ima najviše.

Daje za doć do veće vale, triba vozit najmanje dvadeset minuti. Kraj je tvrd i strm, o tomen najboje govoru imena punti: Debela, Vela ljuta, Mala ljuta. Tako je sve do još jedne lipote, dragulja, uvale Tratinska. Ona je upola manja od Stupice, ništa manje lipa, ali s iston manon: ne vaja u njoj po jugu. U samoj vali desno je manja vala Pećena, u kojoj je riva za žirjanske ribare.

Pokraj ribarskih brodi uvik se je za rivon našlo koje misto i za nas iz Šibenika, a to je bilo važno jer je u lito cila familija bila u brodu pa je dici tribalo teke cimentanoga za igrat se. Sićan se lipih litnji noći kad smo ležali na teplon betonu, brojili zvizde i pratili satelite. Na kraju rive bila je velika škrapa u kojoj je uvik bilo mora, ka stvoreno za one male koji nisu znali plivat. Kako in još nisu tribale mudantine, mali funcuti znali su se u škrapu i popišat. Priko dana za tu rivu zna se je uvatit trabakul-kruzer s velikon tablon Excursion – fishing, koji je iz Vodic vozija furešte. Jednon zgodon, kad su se gosti ošli kupat na lipu plažicu u dnu vale, mornar s broda donija je paket smrznutih lokarada i bacija u škrapu da se tamo otopu, ne znajući kakva je marinada u njoj. Posli ih je ispeka, a nisan čuja da su se umorni i gladni gosti bunili.

 

Praščići papaju cilu noć

Do kraja zapadne punte Žirja, još je široka vala Nozdra, ali nije za litnje gušte jer, čin okrene, maištral, triba poć daje.

S druge, burne strane, još je jedna vala, koja je priko puta Tratinske, Mikavica s lipon kamenon rivon i malin lukobranon koji zatvara mandroć, pun manjih brodova. Zaklonjena je od juga, maištrala i donikle i od bure, a skroz otvorena za sjeverozapadnjak i tramuntanu. Ako priti nevera, triba na vrime uteć iz nje da ne bi te došli na listu onih koje je tribalo spašavat.

Još su na ovoj strani dvi veće vale, Muna – u kojoj je misto Žirje – i Koromašna, puna vikendica. Nisu za nautičare i lutalice jer u Muni nema mista ni za šandulin, a u Koromašnoj nije lipo vatat se za mulo isprid ničije kuće. Isprid Mune je pličina koju zovu Brak praščića, a šenjaje je lanterna. Njezino svitlo služi pomorcima, a i praščićima da mogu papat cilu noć.

Do kraja Žirja, do punte Rasohe, oklen smo krenili, ima još tri manje vale, ali se ne sićan da san u njima vidija koji brod.

Eto, obašli smo cilo Žirje. Zbog vas ovi put nisam smočija tunju, jacera je prazna. Istini za voju, kad se o meni radi, to je moguće samo u priči ka šta je ova, ali za pravo reć, teško je biti u lito tamo, a ne uživat bar jedan dil dana onako ka furešti: u kužinavanju, u banjavanju, linčarenju, guštat u lipin litnjin noćima.

 

 

 

Komentari na članak:


NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

  PRETHODNI ČLANAK

SLJEDEĆI ČLANAK