SADA ČITATE
Sritna Nova!
          OBJAVA: 28.12.2015, 10:56h   •   IZMJENA: 28.12.2015, 11:09h   komentara   •     ISPIŠI

Stari Šibenik i njegovi kampijuni (58)

Sritna Nova!


PIŠE Gojko Huljev
28.12.2015, 10:56h

Ajmo učinit i tu ludost, neće bit ni prva ni zadnja. Samo di, triba pametno odabrat misto jer bi još veća ludost bila da se, kad budemo najviše guštali, moramo primištat na drugo misto. To nije lako i kad si atento, altroke usrid fešte kad si bumbija priko mire, kako i priliči za tu zgodu. Zato je prvo i najvažnije pomno proštudirat kakvo će vrime bit dan prije i dan posli, da ne bi planirani godiment posta nenadana dežgracija jer nije isto u takvu noć bit u Stupici na Žirju, u Maloj Nozdri na Karpiju ili na Ravnon Žaknu u Kornatima. Više nego ikad, riva na koju ćemo bacit cimu, mora bit u sigurnon portu, tamo di ni jugo ni bura i nijedan vitar neće ljuljat.

 

 

 

A kakva bi bila fešta bez prave spize, triba i o tome mislit. Kad san ovo pridložija mojoj paroni jer ona će mi ovi put bit kompanjon, nakon šta me je počastila sa ludonja, odma je uzela kartu i počela pravit lištru: pršut, paški, rambašići, pašticada, tuka, gudin, francuska, šampanjac. Srića šta ona iđe s menon samo liti jer, kad ona počne parićavat arganje, to ni pokojni Koka ne bi moga privest na karijoli do broda. Zbog nje moj brod, umisto tri ijade, piza više od tri i po ijade kili. Zato, ako van na moru pofali pašte, pure, angriža, brašna, cukra, uja, konzervi svih vrsta, a blizu ste nas, ne tribate tuć glavon o kabinu; kod mene ima svega i za tri miseca unaprid. Malo san se sad naruga, ali evo, sad ću reć, svaka joj čast zato jer nikad mi na moru nije pofalilo ni tičjeg mlika, kako se ono reče. Ali ne mogu primučat da teke u meni zakuva nakon osan điri s rive na brod sa bagaljima u obe ruke.

 

Tija bi štakod u čemu ću guštat, a ne samo punit mišinu

Da bi ludost bila još veća, oma san joj reka da onu kartu sa lištron spize more bacit u smeće. Nema dva dana da je proša Božić, eno u frižideru ima još nepoidene spize, svega onoga šta je napisala. Ne bi to tija, tija bi štakod u čemu ću guštat, a ne samo punit mišinu. Zato san zapovidija: vazest ćemo samo friški kvas, brašna ima u brodu, kitu petrusimena i bocu šampanje. Kad je to čula, ponovila je ono otprije: A ludonje.

– Ići ćemo dan prije, bacit mrižu, položit parangal, vatat lignje, pa kako ispade. Rečeno-učinjeno.

Partili smo tridesetoga, oko bota, po priličnoj tramuntani, zato nećemo odma di smo odredilli, ne da mi se dvi ure tuć more. Je, da je u provu, a i neće nan ništa uteć. Prva štacija je zapadna strana Žirja, tamo ću na tajno misto bacit mrižu i provat oko Raparašnjaka – ako more mola, uvatit koju lignju, a na kraju prispavat u Mikavici. Ovi put ne smin falit, ali računan i na teke sriće jer je parona, dok smo plovili, dva-tri puta priboćala da ne more prižalit šta me je poslušala.

Od liganj ništa, a i mriža nije pala kako san tija jer tramuntana nije tila molat. Počeja san i ja sumnjat u svoj naum, ali nema nazad. Ako nas se posrići, proći ćemo gospodski, ako ne, onda ćemo bit na dijeti.

 

Daje je sve bilo kroz pismu

Ujutro burin, srića lagani. Sa strajon vozimo prima mriži, našoj uzdanici. U početku ništa, samo maž, a onda je naglo otežalo – kamenje, lipa srića. Tako je i bilo: kamen za kamenon.

– Imamo za juvu – prova san se našalat od muke, a unda san među zadnjin kamenjima ugleda jastoga. – Aha, evo ga, viknija san od sriće – u tren je štufost prišla u veselje.

– Njega san čeka, ima teke više od kila, taman za nas dvoje. Daje je sve bilo kroz pismu.

Prilazimo na drugu, vanjsku stranu Žirja, oko školjića Nozdre bacit ćemo parangal, po mom planu, triba nan još za lešadu. Položili smo ga na dubinu do 40-45 metri. Pliće ne vaja jer tamo su veliki ugori koji će nan napravit samo štetu, a i nisu na lištri za svečanu večeru.

Posli dvi i po ure, ćutin dobru ribu na parangalu. Nije ugor, blišti se, orada je, skoro dva kila.

– Ne vaja.

– Kako ne vaja? – pita se u čudu parona.

– Velika je, ja i ti to ne moremo poist, u planu je bilo najviše od tri kvarta – reka san.

– Aj, ne zafrkaji, sad se praviš važan kad ti je krenilo – uzvratila je.

Vrime je ka stvoreno, burin je pa, ubonacalo je, prognoza vrimena po našoj želji: po noći tiho ili burin, po danu sjeverozapadnjak do osam čvorova, ne more boje. Pravac Kornati, Ravni Žakan. Usput ćemo zalignjat oko Lucmarinjaka i Oključa. Ako ne bude na peškafondo, onda ćemo zaskosat uz Garmenjak i oko Prduse. Puten smo trevili četiri broda, dobro je da nismo sami.

 

Briga njih i za Staru i za Novu

Oko šeste ure vežujemo se bokon uz rivu na Žaknu s dvanaest liganja u siću. Tamo smo zatekli još dva broda, poznati su mi, oba ribari samotnjaci. Nismo ih vidili na brodu, bit će već u nuni. Sad spavaju, a oko dvi-tri ure po noći isplovit će, ima miseca cilu noć, skosat će do zore. Briga nji i za Staru i za Novu, ko zna je li i znaju koji je danas dan.

Za nas je, šta se ribolova tiče, gotovo. Uvatili smo šta smo tili, daje ćemo feštat, adađo, bez preše. Još se jedino tribamo dogovorit za ridoslid i podilit poslove.

Prvo nan je zamisit po kila brašna za pišpaje, to će ona; učinit crni rižot od liganj, to ću ja. U devet uri lešat po orade – ja očistit i izrizat, ona skuvat. Oko desete bacit na gradeje jastoga – to je moj posal. Zato triban, ka prvo, naći suvi drva, izrizat jastoga na dvi polovice i ispeć ga u pečenjari od restorana koji tamo radi priko lita. U ponoć javit se dici i zaželit sve najboje.

I ovi naum smo skoro u cilosti ostvarili. Nismo jedino u ponoć jedan drugomu čestitali Novu jer smo dvadeset minuti prije zaspali. Šampanj je puka u ponoć i po, kad su nas probudila dica i zaželila sritnu Novu godinu. Sritno i vama!

 

 

 

Komentari na članak:


NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

  PRETHODNI ČLANAK

SLJEDEĆI ČLANAK