OBJAVA: 10.05.2015, 12:47h   •   IZMJENA: 17.05.2015, 12:49h   komentara   •     ISPIŠI

Stari Šibenik i njegovi kampijuni (51)

Vezat se konopon za krevet


PIŠE Gojko Huljev
10.05.2015, 12:47h

Dosadija je više – uvatija ovoliko, uvatija onoliko, uvik pun sić od petnaest kili. Koliko širi ruke kad pokažuje kolike su bile, više ih ne more ni skupit uz tilo. Koliko je proša fortunala, nevera, valova od tri metra, koliko muke, koliko neprispavanih noći. Ko ga je tira, ka da mu je o glavu, moga je prez svega toga. Ko ga je činija – uvik daleko – Žirje, Kornati, Žut; ka da nema ribe u portu, ako već ne more prez toga. Sam zamiša, nek sam i kusa.

 

Je, znan da ima onih koji i ovako mislu. Puno ih je koji će reć da se more, ka furešti, samo plovit i tako uživat u lipotama – barenko toga ode oko nas ima; a ne samo lovit, lovit… Zato niko vrime, da bi bilo po guštu i tih drugih, neću više o riban, o artima, o spizi; samo o škojima, lipin valama, mistima di je i zimi i liti lipo bit i uživat. Škoja je puno, o svakon bi se moglo pričat, a ja ću samo o najpoznatijima koji nisu samo po mom guštu jer u njima podjednako uživaju i naši i furešti. Prvi na redu je Kaprije.

Polazimo od rta Sir na Zmajanu. Koje smišno ime – bit će da ga je dobija zbog bilih stina koje je ispralo jugo jer tu more tuče i do deset metri visine. Na toj punti je lipa, u kamenu saziđana lanterna, posli koje pravo u zapad – eto ti Kaprija. Mali i Veli Mišjak ostaju s live strane, a prije Kaprija je omanji škoj Kraljak, škoj prez vale pa ga je, šta se tiče sidrenja ili vatanja za kraj, boje priskočit. Za te je stvari, iza njega u iston pravcu, lipa vala Nozdra Vela, velika prostrana vala u kojoj nije dobro bit po levantu i jugu. Kako je po drugin vitrovima zaklonica, liti i prije nego su metnute bove, uvik se je moglo nać nikoliko brodi koji su tu prinoćili. More je čisto ka suza, dno – mišano salbun i posidonija, jedino šta su ježi u samom kraju napravili nered pa je boje ne izlazit na kraj.

 

Spavat mirno ka beba

Iza Vele odma je Mala Nozdra. Po svemu je slična Veloj – zato su joj i nadili isto ime – samo je mrvu uža i dublja. Niki je zovu i Pravdićeva vala jer je Pravdić tamo napravija lipu kamenu kuću. Odnedavno blizu njega je napravjena u sličnom stilu i druga kuća. U obe kuće priko lita radu restorani pa nije lako nać misto za usidrit se ili uvatit za kraj. Zimi nigdi nikoga, mista koliko oš, moš spavat mirno ka beba – cila vala tvoja. Tako san ja baren mislija jedne zimske noći kad smo se uvatili za kraj i tamo prinoćili. Prije zore digli smo se, skuvali kafu i pripremali se za isplovit kad se začuja brodski motor. Brod je plovija prima dnu vale di smo mi bili. Kako smo imali upaljena svitla, računali smo: vidi nas, a on ravno na nas. Zaludu smo skočili i uvatili ga za provu, ali je svejedno dobro bubnija u naš bok. Ne triba vas ovo odbit od te lipe vale. More bit da će se to ponovit za sto godin – mi smo i noć posli prinoćili tamo.

Za poć daje u đir oko Kaprija triba proć puntu Lemeš na kojoj je lanterna, oklen puca pogled na cilo Žirje, ali timun okrićemo u zapad u prolaz između Kaprija i Kakna. Na tom dilu, pri kraju, manja je valica u kojoj se dikod vidi koji usidreni brod, ali nije baš za prinoćit. Vozimo daje desetak minuti u buru, dok se s desne strane ne ukaže Luka Kaprije. Velika prostrana vala zaklonjena od svih vitrova, jedino zna smetat sjeverozapadni vitar koji puše drito u nju. Liti, šta uz rivu, šta na sidrima, u njoj svaki dan bude i više od 40 jahti. I ja san puno puti tamo prinoćija, baška zimi i kad iznenadi nevrime. U zadnje vrime liti zbog gužve ne iđen tamo jer, ako kojin slučajen i nađeš misto, čin si se uvatija za rivu, odma se tribaš uvatiti i za takujin, i dati i priko sto kuna.

 

Vezat se konopon za krevet

Zapantit ću za cili život jednu noć za rivon u Kapriju kad je sneveralo. Plima i oseka su se izminjivale svakih po ure. Naoko se je vidilo kako se more za cili metar diže ili kalaje. U niko vrime jedna jahta koja je bila na sidru, legla je na dno kad je osekalo; jedva su je škapulali. Dogodi se i da posli jakog sjeverozapadnjaka jedan dil noći u porat ulazi jaka mareta, a, kad vitar okrene na burin, okrenu se i brodovi na sidru, pa mareta vaja u bok. Unda ti samo priostaje vezat se konopon za krevet ako misliš ostat u njemu.

Zato je zimi uživancija – riva prazna, vežeš se di oš – i po najvećoj neveri spavaš snon pravednika, a nema ni onoga s blokićen za naplatu. Uz sve ovo, kad bi se mene pitalo, Luku Kaprija stavija bi na prvo misto za cili naš akvatorij.

Đir nastavjamo u sjeverozapad di su dvi vale: Vanjska i Remetić. U vali Remetić – po tomen mi je više ostala u sićanju – bija je kratko vrime na bovi vezan talijanski teretni brod Brigitte Montanari koji je doživija brodolom između Tetovišnjaka i Mrtovnjaka. Kako je pod moren bija duže vrime, kad je izvađen, cili je bija pokrijen ruzinon. Nije ga bilo lipo viti, izgleda je sablasno i danas se toga s nelagodon sićan.

 

Svršili u Gaćice

S Remetićon završaje vanjska strana Kaprija. Za zaokružit cili škoj triba, nakon Rta Kaprije, vozit u istok u uvalu Medoš. Lipa vala sa zaklonicon od juga i maištrala, ali otvorena prima drugin vitrovima. Čisto more i bili salbun na dnu mamu za okupat se, ali nije za prinoćit, posebno ako puše jugo i očekuje se neverin. Po južinu se još more stat, ali kad okrene vitar na pulenat ili oma na buru, triba pod hitno bižat jer to zna bit, malo je reć, opasno, skroz opasno.

Iza punte Oštrica, a ovo Oštrica je ime koje se svako malo čuje – ja ih znan najmanje pet-šest – dolazu dvi lipe vale Jedinjača i Luka, obe dobre za sidrenje sedan-osan manjih brodi, a za prispavat dobre su samo po teškoj bonaci.

Na kraju, priko puta mista Kaprije, ostaje veća vala smišnog imena Gaćice, zaštićena od juga i maištrala, a otvorena za tremuntanu, buru i levanat. Od bure je donikle u jednom dilu štiti školjić Oštrica, zato je na tom mistu napravljena velika riva, iza koje mištani i vikendaši priko cile godine držu brode, a nađe se i koje misto za nas lutalice.

Eto tako van je s Kaprijan. Napravili smo cili đir oko njih. Teško bi se naša još koji škoj s toliko vala i lipote u njima. Počeli smo s Velon Nozdron, a svršili u Gaćice, ali bilo bi isto da smo pošli drugin redon.

 

 

 

Komentari na članak:


NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

  PRETHODNI ČLANAK

SLJEDEĆI ČLANAK