OBJAVA: 04.03.2012, 06:01h   •   IZMJENA: 04.03.2012, 06:01h   komentara   •     ISPIŠI

UVIK KONTRA Kolumna Ante Pancirova

Ono kad ti se Andrija Jarak javlja iz portuna


PIŠE Ante Pancirov
04.03.2012, 06:01h

Jedva smo dočekali sunce! Guštaju ženske, reklamiraju svoje nove, moderne krpice, torbice, postole i cvike za sunce, a ima i silikonskih cica koje su zimi bili skrivene ispod puno robe, pa jedva dočekale dekolteirat se, jedna natekla bradavica gleda put Tanaje, druga prima vili Moj Mir i Martinskoj.

 

 

 

Došlo proljeće, miriše mlada kapulica, ono bilo sranje od sniga samo još digdi po gradu stoji na hrpama i onako crno, boje asfalta, izgleda ko produkt slonovih unutrašnjih poslova, stvarno te nakupine sniga nakon dva tjedna od elementarne nepogode sliče ko da se slon iskipa. Nije ga sunce još stiglo otopiti, a ovi šta su vozili snig izvan grada, biće da su ga zaboravili.

A jesmo ga i čekali, sunce! Oma potiralo ova dva vikenda pusti svit na rivu. Guštaju ženske, reklamiraju svoje nove, moderne krpice, torbice, postole i cvike za sunce, a ima i silikonskih cica koje su zimi bili skrivene ispod puno robe, pa jedva dočekale dekolteirat se, jedna natekla bradavica gleda put Tanaje, druga prima vili Moj Mir i Martinskoj.

Vidjeti i biti viđen, učiniti đir auton jedno dvajstosan puta između mula Krke i Vesla.  Koga briga šta šofer nema za kavu. Važno je patrolirati, u autu, na skuteru, samo da vozi. Reka bi sad Sigmund Freud, da je živ, zašto je bitno da se vozi. Ovo još malo, dok benzin ne dođe skup ko zlato koje otkupljuju na trista osamdeset mista u gradu. Ima više otkupljivača nego trafika. Bez zaštitara, bez inventara, jedva deset kvadrata poslovnog prostora, slabo plaćeni radnik i eto ti biznisa. A narod prodaje, od lančića s krizme do vere, jebiga, od uspomena se ne može napuniti želudac. Niti rezervoar lošoj alternativi za skromnu muškost.  

Ovoga vikenda kava u većini birtija još nije bila poskupila, ali samo šta nije. Sve ide gori, od komunalija, duvana, svakodnevnih drangulija i spize. Satrat će nas porez od 25 posto prije nego se u konstantu uglavi proljetnih 25 stupnjeva u zraku. Da ne piše u kalendaru da je počeja treći misec, čovik bi pomislija da još traje siječanjska depresija, jer nije se od nove godine puno toga prominilo. Akcije nove vlasti jednako su apstraktne ko šta in je bila predizborna kampanja, industrija u državi je katastrofa, nezaposlenih je ko u priči, uvozimo sve od mlika do brodova, dok frustrirani mlikari rade barikade po cestama, a brodogradilišta nam mila EU jedva čeka pozatvarati. Jeftinije je uvesti mliko nego ga proizvoditi. To je nama pro EU borba dala. Ništa novoga u koloniji Hrvatskoj.

Prošla vlast je bila retardirana i nesposobna, ovi novi su malo lipše obučeni, kulturniji, ali su brate ljigavi uguzi EU birokrata.

U Šibeniku se misecima ama baš ništa zanimljivo ne događa, pa su medijska senzacija nekidan bili unutarstranački izbori u HDZ-u na Baldekinu 3. Nemoš virovati. Da nije bilo euforije oko biloga sranja, iliti sniga, sve bitno iz Šibenika svelo bi se na javljanja Andrije Jarka isprid suda radi Paravinje i Horvatinčića. A znate onu gadnu kletvu – dabogda ti se Andrija Jarak javlja iz portuna.

Nekidan priča direktor TEF-a Krešo Šakić da mu ne ide u glavu kako se godinama obmanjivalo javnost da je sanacija troske iz tvornice komplicirana, samo da se ne bi tamo počelo iskorištavati taj fenomenalni, ogromni prostor na kojem možemo graditi šta oćemo. Kd bi znali šta oćemo, imali muda provati, makar fulali. U totalnoj besparici, s vojskom nezaposlenih, Šibenik ima nenadjebiv teren na kojem se ne događa ništa. To triba znati, zbog ko (ne)zna kakvih i čijih interesa, onemogućiti na 20 godina prirodno širenje grada na prejeben teren koji moš pripišat iz centra stare gradske jezgre. Ko nam je kriv, bolesti se nije lipo rugati. Nije bezveze ovde izgrađena jedna od starijih ludara u ovome dilu svita. Čovik se ponekad zapita, ograđuju li bolničke zidine malu kuću ili nas?

Dobro, bilo bi zločesto i glupo reći da je ovi grad crnjak jer to nije. Živimo solidno, s obzirom di živimo i šta se događa oko nas, ali vrime prolazi. A nitko od ovih koje smo izabrali da se malo šporkaju za našu stvar, ništa ne rade. Jesu li ludi oni ili mi?

Taman došlo malo sunca, a već zovu zahlađenje. I taman kad se opet naviknemo na par rukava više, zagrijat će nenormalno i opet ćemo iz kapota u kratke rukave. Neš reć keks, doći će lito. I tako iz godine u godinu, vrime leti sve brže i zapitaš se di si bija, šta si radija. Život se svede na rad za malo novaca, skupi provod koji si nemoš priuštit, zgodne ženske za koje nemaš para, loš nogomet i previše gluposti na televiziji. Pa ti vidi oš igrat moralno i pošteno ili se mrtvo ladno uštekat u politiku, uguzit na državnu plaću digdi priko veze. I praviti se lud ko svi ostali, navečer u štetu, ujutro u crkvu, baš onako hrvatski, baš onako šibenski, di svak zna sve o svemu bolje od ikoga na svitu. Jebote, da nas nema, tribalo bi nas izmisliti, vako šesne i pripametne. Eh, to šibensko sime…    

 

 

 

Komentari na članak:


NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

  PRETHODNI ČLANAK

SLJEDEĆI ČLANAK