Sunce je već uvelike izašlo dok na koči Markoč Jedan traje uobičajena rutina jer za njezinu tročlanu posadu radni dan je započeo dok većina još spava.
Proveli smo prijepodne na koči s tribunjskim ribarima Ivicom, Đonijem i Josom kako bismo iz prve ruke čuli kako danas izgleda njihov posao i s kakvim se problemima nose na moru.
Jedan od članova posade, Đoni, objašnjava nam kako izgleda njihov uobičajeni radni dan.
-Radni dan počinje rano... U 3.15 se dižemo, u 3.30 smo već na brodu i krećemo. Imamo oko sat i po vožnje do pozicije. Tamo potopimo mriže i oko 10 ili 11 sati ujutro ide prvo dizanje. Sređivanje ulova traje do jedan ili dva popodne, ovisno o tome koliko ima ribe. Nakon toga ručamo, pa ide ponovno bacanje mriže i tako do pet sati popodne. Tada dižemo mriže i krećemo nazad kućama, govori nam Đoni dok spretno rukuje opremom na palubi.
Na pitanje koliko ulova donese jedan izlazak na more i što se najčešće nađe u mreži, Đoni odgovara.
-A bude 200–300 kila sve skupa. Kozic, molov, rošpadi, trlje, svašta se nađe.
Ipak, umjesto samog ulova, glavna tema na brodu svakako su računi i divljanje cijena goriva.
-Cijena je prevelika, prevelika je. Utječe dosta... Ja mislin da više od 70 posto ide na gorivo od ukupne zarade. Prije je to bilo manje, prvo od 20 do 30 posto, pa 40, a sad je to došlo do maksimuma. Ako ode još malo gori možemo se svi lipo privezat i to je to, upozorava Đoni.
Iza Đonija je više od dva desetljeća staža na moru, dok je Joso tek nedavno pojačao ekipu. Iskustvo s valovima naučilo ga je zašto se danas rijetki odlučuju za ovaj kruh.
-Pa gledaj, ja mislin da se ovim baviš samo ako je to u familiji. Ako si od malih nogu malo zagriza, onda imaš od koga naučiti. A danas nisu oni baš za to kad dođu, kad vide kako to izgleda, oni bi sad išli doma i to je to.
S druge strane, kada se privežu u Tribunj priča dobiva nastavak. Ivica nam objašnjava lokalnu stranu priče dok priprema gajbe.
-Tribunj je jedno malo ribarsko misto, ima dosta naših ribara i ribarstvo je već dugogodišnja tradicija.
O tome koliko je ovaj posao važan za sam Tribunj i domaće restorane, Ivica govori iz dugogodišnjeg iskustva.
-Većinom što ulovimo ide za naše restorane, da jedemo šta bolju ribu. Inače, ja se bavim ribarstvom nekih 30 godina, od toga živimo ja i moja familija. U Tribunju možete pojesti najbolju domaću ribu, uvik je sve friško, tako da nemate nikakvih problema, poručuje Ivica.
Gajbe su složene, ulov je spreman za vožnju, a radni dan na koči Markoč Jedan polako se privodi kraju. Između teške fizikalije i skupog goriva, tribunjskim kočarima preostaje samo ono što znaju najbolje, u ranu zoru ponovno upaliti motore i izići na more
