OBJAVA: 29.10.2013, 09:05h   •   IZMJENA: 29.10.2013, 09:09h   komentara   •     ISPIŠI

Dnevna doza grintanja

Di su lipa vrimena Mjesne i Vesla...


PIŠE Zoran Ninić
29.10.2013, 09:05h

Znan da svako vrime nosi svoje. Modu, stilove, način razmišljanja pa i provode, odnosno zabavljanja. Svako će reći da ovo današnje ništa ne valja, a da je baš njegovo doba mladosti bilo najbolje. Tako i ja. Možda i nisan objektivan, jer danas ne izlazin na mista di izlazu mladi. Zato iman internet pa mogu baren viditi di se i kako izlazi.

 

 

 

Prvo da kažen da mi je slikavanje noćnog života malo zadiranje u privatnost. Izađeš vanka malo se opustiti, pa te napadnu aparatima da sutra mogu svi viditi di si i s kin si bija. Ali to izgleda ne smeta današnju mladež. Vidin ja da se oni guraju isprid aparata da svi vidu di su bili i šta su nosili. Čini mi se da na nekin mistima čak imaju i posebne kulise di će slikavati mladež. Meni je sve to nako malo.... Za povratiti.

Sad ja ono ka stari dida... Eee... A u moje vrime je to bilo puno drugovačije. Počeja san izlaziti u Gimnaziju. Bilo je to pravo misto za izlazak tinejdžera. Već u osan uri je bilo puno, a posli ponoći su samo stari rockeri bili unutra. Repertoar si zna napamet jer je uvik isto bilo svaki put. Pića nije bilo za kupiti. Pila se voda sa špine u zahodu. Samim tim nije ni bilo problema sa alkoholom i alkoholiziranon dicon. Za onu siću, ka danas pet kuna, zabavljali bi se cilu večer. Kasnije se otvorilo i Veslo. To je već bila diskoteka punog formata, a za to je tribalo i nešto love. Međutin, ja neznan da smo mi tamo baš puno pili. A to je izgleda bija i standard. Danas nemoš ni zamislit da si negdi izaša a da ne držiš čašu u ruci. Ka da smo iz žeđi ispali.

Međutin, meni je najviše ostala draga takozvana MZ ili Mjesna. Prostorija ili šupa di se puštala nako malo tvrđa glazba. Reka bi da to nije bilo misto za metroseksualce. Omiljeno piće je bila ona mala žuja u onoj smišnoj bočici. Sve je bilo za neku sitnu paru. Tamo su se skupljali i pankeri i metalci, ali i moja ekipa koja nije bila u nekoj struji. Jako često bi se i pošibali sa pankerima. Bile su to one zdrave tinejdžerske tuče bez šporkih stvari. Posli bi opet svi bili unutra u svojin kantunima cicali žuju.

I tako tokon misli o mladosti, sitija san se najtužnijeg događaja, reka bi čak i u cilom dosadašnjem životu. Jedan vrući litnji dan, javili su mi da je poginija Boke. Izletija je vespon dok se vraća iz Midnajta.

Boke je bija faca, koju su svi volili i poštivali. Nikad mu nije bija problem popiti pivu i pošibati se za ekipu. Te ratne devedeset prve, kad smo mi otišli na faksove koje smo upisali prid lito, Boke je oša u gardu. Onako, bez poziva, direktno iz škole, bez da je igdi odslužija vojni rok ili proša obuku. Tek sljedeće lito je dobija poziv da ide odslužiti dva tri miseca vojne obuke u Pulu. Tribali smo skupa ići gori. I onda samo par dana prije nego šta smo tribali ići, Boke je poginija. Bilo je to ratno vrime, ljudi su ginili na dnevnoj bazi. Na to smo bili naviknuti. Ali kad su mi javili za Boku noge su mi se osikle. Nikad do sada u životu me nije nešto tako pogodilo. Danima smo sidili kod prijetelja u stanu i piljili u prazno. Ima san osjećaj da mi je stariji brat poginija. Proša je i sprovod, i vojni rok i još dvadesetak godina, a ja se još često sitin Boke.

Pozdrav prijatelju, sresti ćemo se gori

 

Posvećeno Bošku Kundidu 1972 – 1992

 

 

 

Komentari na članak:


NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

  PRETHODNI ČLANAK

SLJEDEĆI ČLANAK