OBJAVA: 24.08.2014, 13:37h   •   IZMJENA: 24.08.2014, 13:37h   komentara   •     ISPIŠI

Dnevna doza grintanja

Grintanje o grintanju


PIŠE Zoran Ninić
24.08.2014, 13:37h

Dnevna doza grintanja nova je rubrika na vašem omiljenom portalu, a glavno i odgovorno 'grintalo' je Zoran Ninić. Osvrti na aktualna zbivanja, komentari nerijetko apsurdnih situacija u našem društvu i još štošta zanimljivog, donosi vam naš novi suradnik

 

 

 

Eto tako je urednik napisa prije točno godinu dana. Da živ čovk ne povirova, eto već godnu dana prošlo od moje prve objave. Od tad do sad je izašlo 67 tekstova, svi napisani bez tuđe pomoći. Sve ja sam. Koji put bi pogodija, koji put bi falija, jbga i ja san samo čovk, i to dilon Crnčar.

Kažu da svako ima mišljenje i guzicu, samo šta je razlika šta se ne skrivaju jednako. Jedan stari američanin je reka da je bolje mučati pa da ljudi mislu da si glup nego govoriti , pa da svi znaju da si glup. Ja se eto nisan drža njegovih savjeta. Falabogu, pa nisan do sad ima nekih problema zbog toga, iako mi je u početku bilo prognozirano da bi se i to moglo desti. Namisto toga puno mi je ljudi prišlo i pofalilo me. Normalo da mi je zbog toga drago. A bilo je i onih drugih, koji su mi poručili da kenjan gluposti i da se ostavin ovoga. Možda bi ji posluša da su mi to rekli uživo kao ovi šta su me pofalili, a ne priko tipkovnica. Dobija san puno poruka da san u nekin stvarima nestručan, pa da zato umuknen, jer šta ja iman pisati o nečemu u šta se ne razumin. U jednu ruku su u pravu a u drugu in se ruku poseren. Jeli iko vidija u bilo kojem naslovu da san ja expert za nešto. Jeli iko pročita ijednu rečenicu da tvrdin da san za nešto mjerodavan. Lipo van je urednik napisa kad je objavljiva moj prvi text,  Osvrti na aktualna zbivanja, komentari nerijetko apsurdnih situacija .... Jel ko vidija neki dio koji ja nisan, a objašnjava da san ja stručnjak. Sve šta napišen su moji komentari stečeni na osnovu onoga kako san informiran. Ako neko loše prezentira neke svoje misli, ideje ili radnje, ja ću ih svatiti kako se meni čini i tako komentirati, oću reći, grintati o njima.

Ajmo sad malo o meni. Ko san ja, kako se zoven i kako izgledan? Eno gori se lipo sve vidi. Nije ovo još jedan od blogova di se nezna ko piše a ko komentira. Daklen, ja san šibenčanin u punon smislu te riči. Rodija se i skoro cili život odživija u Šibeniku. Uvik san bija tu negdi, vidija san i pratija šta se događa po gradu cili život. Odgojija san se u pravon šibenskon mentalitetu, koji krasi jedna doza grintanja. Neka mi neko nađe šibenčanina koji ne grinta. To nan je u krvi. Ali kad malo bolje razmislin iman više crničkog u sebi nego šibenskog. A svi znamo da je Crnca bilo prvo selo do grada sve tamo do prije osandesetak godina, kad je s Mandalinon pripojena gradu.  Po toj nekoj liniji mi Crnčari i nismo neki šibenčani a kamoli fetivi.

Napretkon novih tehnologija, u koje san uvik bija upućen, desilo se to da san, u dogovoru s uredništvon, svoja gritanja pritipka i objavija. Ja nisan novinar, za kruv zarađujen radon a ne tipkanjen. Još mi je uvik draža kacavida nego monitor. Tako da se dežurni dušebrižnici ne brinu, nikom ne otiman kruv iz usta.

Ka šta san reka, dosad šta san pisa, uvik bi dobija neku pohvalu i neku pokudu. Ali kad se takneš u umjetnost i u pase, ka da si gurnija u osinjak ruku. Ali i to je još dobro bilo dok nisan spomenija Hajduka. Ja bi reka da tu ljude nešto boli, nešto ji žulja. Ali to nije moj problem. Ja grintan o onome šta je meni čudno/glupo/nelogično. Za teme biran ono šta se desilo nedavno ili šta mi se mota duže vrime po glavi. To su sve moja mišljenja i ja se š njima u potpunosti slažen. Nekome se sviđa sve , nekome neki djelovi, a nekome ništa od toga. Isto je i sa mojoj guzicon. Nekome se sviđa, nekome nako a nekome je bljak.

Kad san prije godinu dana počeja, nisan ima nikakva očekivanja, niti san zna zašto uopće pišen išta. Jednostavno san ima neki nagon. Ni danas nakon godinu dana nije puno drugovačije. Jedino san mrvcu izdefinira motiv. U biti nije moj , samo se slažen šnjin pa ga i prihvaćan ka svog. Jedan barba je na radiju reka da je pisati počeja da bi unucima ostavija nešto po čemu bi se vidilo da je i on bija na ovom svitu. Iako san ja još daleko od unučadi, to mi zvuči sasvim dobro.

Eto, za kraj ću čestitati samom sebi šta san izdrža cilu godinu. Kolko ću još, neman pojma. Dok me to bude veselilo ili dok me drugi budu tili trpiti, tolko ću i biti prisutan. Ko ima volje neka me čita i dalje, a ja obećajen da ću ostati isti, i da se nikome neću dodvoravati i ulipšavati istinu.

Živili.

 

 

 

Komentari na članak:


NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

  PRETHODNI ČLANAK

SLJEDEĆI ČLANAK