OBJAVA: 07.10.2013, 10:35h   •   IZMJENA: 07.10.2013, 10:37h   komentara   •     ISPIŠI

Dnevna doza grintanja

Za koju godinu Simo će biti područna školica


PIŠE Zoran Ninić
07.10.2013, 10:35h

Prije neki dan čujen da je u moju bivšu školu Sime Matavulja krenilo 23 prvašića manje nego lani. Koliko god to bilo nako malo šokantno, mene nije ništa iznenadilo. Mislin da nebi tribalo iznenaditi nikoga ko imalo zna kakvo je stanje u centru grada.

 

 

 

Evo još malo pa ću moći reći da san proveja po života u centru grada. Rodija san se i proveja trideset godina u samome centru. Prije je to bilo drugačije, u gradu je bilo sve, a oko grada nije bilo ničega. Grad bi napuštali liti kad bi išli najprije na Martinsku, pa posli na Jadriju na kupanje ili nediljon kad bi oša do Bilica do babe. Auto nismo ni imali. A nije nan ni triba. Imali smo Slavku koja nas je vozila na Martinsku ili kasnije oni lipi veliki drvenjak Jadrija. Za u babe je Autotransport bilo sigurno i jednostavno rješenje. Cili moj svit se vrtija u tri ulice. U istoj san ima i vrtić i školu, u drugu san iša u Đenka u dućan, a treća je bila za napravit đir s materon.

Kad san malo stasa broj ulica koje su mi tribale se malo poveća, ali ne puno. Još je sve to bilo unutar grada. Kad san bija još malo veći, kad se više nismo išli na ulicu igrati nego po gradu đirati, malo mi je bilo krivo jer kad bi iša vanka samo bi izaša iz portuna i već bi bija vanka. Falija mi je onaj đir kad cila ekipa ide u grad.

Danas je sve to malo drukčije, nema više ni Slavke ni broda Jadrija, a ni Autotransport nije baš nešto. Grad se prominija, njegovo kamenje danas izlizuju neka drugačija dica. Nekako se ne vidin u njima, ali ne bi sad o tome. Ja san se odselija iz grada. Danas živin na rubnom dijelu Šibenika. Taj moj rub ja ne doživljavan ka grad. Istina da tamo iman sve, i dućan i doktora, i vrtić i školu, ali to jednostavno nije grad. Ali baren mi je grad blizu, pa mogu kad se zaželin otići malo i biti u gradu. Najveći mi je gušt nediljon kad je grad prazan, spustiti se malo i biti sam sa gradon. Nađen negdi u miru popiti kavu a onda napravin đir s vespon u ritmu taka-taka i guštan. Ne traje to puno ali se vratin na oni moj rub mirne duše,.

Dugo je vrimena grad bija nekako zatiran, baš onako grubo i nasilnički. Ka da je neko ima interesa da ga ubije. Sve je nekako išlo s pričon da se grad priseli u predgrađe. Srićon kolo se okriće pa se sve nekako vraća na staro. U zadnje vrime se sve češće i ja sa familijon vratin u grad, onako bez razloga, čisto da se baci đir. Lipo je viditi da grad nakon dvadeset godina dolazi polako sebi. Do prije samo dvi tri godine jeza bi bila u zimsko doba prođirati gradon. Teško bi bilo viditi normalnog čovika. Sad je teško reći šta je bila neka prelomna točka, ali otvaranje bibljoteke u domu JNA bi moga istakniti ka jednu od bitnijih, a otvaranje puno malih hostela i apartmanića bi stavija ka drugu. Oni su stvarno digli grad. Je da je to samo sad liti , ali virujen da će se ljudi opet navikniti ići u grad.

Jedna stara generacija se prije par godina sitila da obnovi đir po gradu, da se malo prođira kroz Kalelargu i po Poljani. To je jedna od lipših stvari u božićno doba. Još da se ima snage to proširiti na cilu sedmicu, pa na dvi pa na... A dobra stvar je šta ne triba organizirati ni muziku, ni štandove ni ništa drugo. Samo pozvati ljude koji, pari mi se jedva čekaju da ji se pozove.

Ali, ajmo se mi malo vratiti onin prvašićima. Ja se kladin da su to sad mahon dica iz Varoša ili Plišca, sa Gorice ili iz Starog Grada ih je po mom mišljenju malo ili ništa. Možda se i varan, ali ja stvarno ne znan više skoro pa nikoga ko sa dicon živi tamo. A nije ni čudo. Danas je u standardu imati i klimu u kući i auto. Kad živiš u gradu, auto ti je velika tlaka, nemaš di šnjin. Znan koje su muke mojoj materi kad se liti vraća uveče kući. Klima je doslovno zabranjena iz estetskih razloga. Stvrano nije lipo da iz onog lipog kamena strši vanjska jedinica. A da bi nešto unija ili iznija iz kuće moraš napraviti male radne akcije ili platiti trokolicu. Sve to čovika frustrira. Ja neman nikakvu želju vratiti se u grad živiti, radije ću ostati turista.

Svi mislu da za oživljavanje grada triba da ljudi živu u njemu. Ja se ne slažen, a za kontra razlog ću navesti splitski get. Tamo skoro niko ne živi, a svaki dan je get pun. Znači triba napraviti sadržaj koji ne nekako vratiti narod da điraje po gradu. Ja san siguran da će stari Simo za koju godinu biti neka mala područna školica ako je uopće i bude, ali to nije kraj svita nego samo evolucija jednog grada.

 

 

 

Komentari na članak:


NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

  PRETHODNI ČLANAK

SLJEDEĆI ČLANAK