Labudove često vidimo na rivi kad je jugo i uzburkano more po kojemu im je valjda teže plivati pa odmaraju na kopnu, ali nismo očekivali patka par metara od njih.

Približili smo se mjestu gdje se u Docu nalazi dizalica, a patak se počeo približavati nama. Nije nam odmah bilo jasno želi li nam pokazati moć kao labudovi kad nisu zadovoljni blizinom ljudi, ali ubrzo je došao gospodin koji hrani patka Milu.

Ekipa koja se skuplja ispred trgovine u Docu, očito, brine o patku, a to im nije prvi put, doznali smo od gospodina koji je došao s par listova dok smo snimali. Kaže da mu ne pokušava nabiti masu prije božićnog ručka. Provjerili smo.

- I prošle godine smo imali jednu ranjenu koju smo hranili. Držala se ovih skala. Ne bježe jer znaju da ćemo im dati jesti, a jedu baš sve - kaže nam gospodin.

Pitamo ga o labudovima koji se nalaze par metara dalje, ali oni mu nisu baš najdraži.

- Najradije bi ih posla kod britanske kraljice gore. To su najveće štetočine. Situacija je da se lignje i mekušci kote od milimetra vode do 180 centimetara. Oni to mogu dobaviti dugim vratom po bovama i krajevima. Svu mlađ pocicaju da se ne uspije ni okotiti - priča nam iskustvo s dolačkim labudovima dok mu patak jede iz ruke.

Patka Milu smo i sami pokušali nahraniti i bez problema je uzeo list. Dio je pojeo, dio spremio za kasnije i nastavio je uživati u dolačkoj divljini. 

U nastavku pogledajte fotogaleriju!