Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Kar – voz na četri, u prvo vrime drveno-željezna, a poslin gumena kola, koji su potezali jedanoli dva konja, oli konj i mazga. Do kraja 1960-ih imali su gvožđena kola, a poslin od gume,da ne bi finijin putnicima za vožnje bubrizi otpali na testu. Nestali su, jerbo nisu mogliizdržati konkurenciju kamijona.

Karatel – duguljasta manja bačva (još manja je karatelac)

Karavane – u turska su vrimena iz grada prama Bosni nosile sol, sukno, maslinovo uje, osušenu ribu, smokve i kaštradinu, a u povratu donosile žito, stoku, sir i med; kirijaši su bili Vlaji

Kargati – opteretiti, nakrcati

Karijola – preteča taksija; na dva gumena kola, s dvi spojene ruče i portantinon na koju bi semećali kuferi, armeruni, frižideri, zelenje za pazar, sve samo ne judi (oni bi uz karijolu išli na noge); gurali su ih i Pulenta, i Koka, i Tripe, i u zadnje vrime Petrić (samo za banak na Malojloži). U ono vrime svi su imali registraciju, pa in je broj sta na rašketi, da se poslinnezadovojna mušterija more žaliti majci Božjoj i svetome Anti.

Karik – jaka karta, koja nosi puno punata

Karital – samilost

Karitula – zapleteni kolač dici za Uskrs, od istog je tista ka i pogača, a u obliku maloga diteta u bauti, s glavon od pravoga jaja

Karota - mrkva

Kartaške igre u tovernama - briškula, trešete, kimeno, trijumf, trentun, šetemezzo, aši,mauš. Ko izgubi, sviman plaća litru, oli ono za šta se igra. Dok se mac karata moglo kupitisamo u Trstu, tovernaški bi se maci znali tolko izlizati i dešvati, da je bilo igrača koji su znalisvaku kartu pripoznati i s leđa. Oni šta bi okolo kibicirali, nisu sm ili davati nikakve mote,
 jerbo bi radili britulinići. 

Kartulina – preteća SMS-a i emaila, razglednica, dopisnica

Kartuncin - jači konac, namotan na rokel od karte

Kašetin - ladica

Kaštel – utvrda, tvrđava, fortica, kula; ne misli se, kad se reče Kaštel, tolko na forticu svetog Mijovila, kolko na grobje svete Ane. Kad te gori odnesu, nema te višje jedno vrime ni viditi ničuti. I, di si bija
- nigdi, a šta si učinija - ništa. 

Kaštig – kazna (u školi je za to sužila zadnja, magareća klupa); za jedne je  to bila šibica, koju bi dobili po rukama, za druge stari važol na kojen su morali klečati, a za treće da reću materioli ćaći da odma sutra dođu u skulu.