Imaš vijest?
Imaš informaciju iz prve ruke, fotografiju, video, dobru ideju ili te nešto muči?
PODIJELI S NAMA!Piše mr. sc. Željko Krnčević
Šibenski bonkulović: Dobri stari Ćikarelo i cipal lipi
U novom nastavku serijala Šibenskog bonkulovića Željko Krnčević Pigo vraća nas u dane „mirisa ditinjstva i momaštva“, kad je jedan svježe ulovljeni cipal bio više od ručka – bio je vremeplov u more, pošte i mladenačke zgode s pomorskom milicijom. Od čišćenja na žalu do korizmene padelice s kumpirima i juhice koja miriše na dubinu, Pigo još jednom pokazuje kako se najlipše uspomene kuhaju polako – na maslinovu ulju, uz domaći kruv i malo matovilčića.
Iliti Mirisi ditinjstva i momaštva. Ovaj put sitimo se tih dana i opet lipom spizom. I to starim dobrim ciplom. Onim dubinskim. Nazvah ga CIPAL LIPI. Jerbo stvarno je. Zva me moj prijatelj da je bija vanka (misli se na more) i da je uvatija teke ribe. Ja nebud lud i pravac k njemu. Dok sam ih čistio toliko se osjećao miris lipoga, vanjskoga mora i dubine, da sam jednostavno bio u vremeplovu i prisjetio se onih lipih "pošta" za ulovit koju "ljogu".
A miris, to vam ne mogu opisati. Čistiš cipla, a onaj lipi vonj kroz nos krene priko sinusa do sivih ćelija koje pripoznaju grotu, kamen, site se Ćikarela koji je bija zapovjednik tadašnje pomorske milicije. Bija je čovik, ali je isto tribalo sakriti ribu i pušku ispod kamena. Zna je Romano to, ali skoro uvik bi progleda kroz prste.
Tražija je on veće mačke (naglasak je na a, šta oće reći muške mačke). Mi smo znali pripoznati ispod mora zvuk njegovog motora (onda nije bilo gliserčina ka' i danas), pa zaroniš, sakriješ pušku, javiš mu se, popričaš malo onako iz mora i ajmo dalje. A ja sam bio i u ronilačkom klubu, pa smo se poznavali i s raznih akcija.
Ajmo se vratiti u stvarnost. Dakle, ciple sam očistija na plavome morskom žalu, pa lipo sa svojom drugaricom za nas četvero krenija u kuvanje. Klasika naravno. Juhica od tri manja a onog većega sam stavio u padelu s kumpirima. Vidite na slici šta je sve išlo. Falilo mi je selena, ali dobro i bez njega. Ulje lipo maslinovo. Malo sam riže iliti pirinča popržija na ulju, a onda ulija juhu. Lipše je tako. Morate svakako pripaziti da vam se ne priprže riži, niti da ulje zagori, jerbo će okus biti neprijateljski. Kruv je domaći, onaj bez kvasa.
Onoga ciplića koji je zaplivao u padeli, stavio u novi špaker koji izvrsno peče jerbo ima ventilator i mogu vam reći da je stvarno dobro. E da, za salaticu malo matovilčića... I eto tako, prođe još jedan korizmeni dan u ovom lijepom trenutku vječnosti koji zovemo – Život. Dobar vam tek i činite dobro!
