OBJAVA: 28.02.2016, 10:55h   •   IZMJENA: 28.02.2016, 11:33h   komentara   •     ISPIŠI

Stari Šibenik i njegovi kampijuni (62)

Zovu je Babina guzica


PIŠE Gojko Huljev
28.02.2016, 10:55h

Di smo ono zadnji put stali? A, prošli smo puntu Mede i zamakli iza Kurbe, ali neću više o njoj da se i meni ne dogodi ka onome, ako se sićate, koji je reka ženi da se uvatija Kurbe. Je da moja parona poznaje damu o kojoj je rič jer se i sama skupa s menon više puti uvatila Kurbe, isto mi je boje mučat.

 

 

 

Da bi iša daje, jopet moran stisnit oči i unda sanjat da san od Kurbe okrenija timun mrvu ulivo, prima Lucmarinjaku. Ne triban van ni govorit koliko je lip oti škoj, sigurno ste i sami to zaključili čin san izustija njegovo ime. Kad bi se mene pitalo, onda bi reka da lipše ime za škoj ne postoji, još ako to u privodu znači Svitlost mora, unda ne triba ništa više reć.

Na njemu pasu ovce i janjci, oko njega plivaju lignje, a po dnu lizu obotnice. Svaki đir koji san oko njega proša još bi sto puti ponovija. Skužajte, zaboravija san, prije Lucmarinjaka, još su četiri školjića, sve jedan drugome do uva, zato su in biće i nadili ime Puhovi.

Od Lucmarinjaka u sjeverozapad posli pet-šest stotin metri eto ti Oključa, malo većeg škoja s velikon uvalon prima kulfu. On je teke bliže Kurbi, zalega je uz nježin bok, zna je mulac di će se smistit. Od Oključa do slidećeg škoja nema puno, moga bi višti plivač, posli dobre marende, lako priplivat do njega. Rič je o Garmenjaku Velom, uz kojeg je, ka dite uz ćaću, Mali Garmenjak. Između njih je toliko plitko da bi veći čovik moga odajući proć s jednog na drugoga, bez da smoči glavu.

Nema lova na Kornatima

Kako se nikako ne mogu pomirit s tin da više neću lovit u Kornatima, odlučija san u novine dat oglas da kupujen parcelu zemlje, more i bez zemlje, s pet ovac i kamenon kućicom od četiri kvadrata, sve da bude prima uvjetima za dobivanje ribolovne dozvole. E, da iman novac priko mire, odma bi kupija cili škoj i to baš Garmenjak veli, on mi je puno drag. Ima na njemu ovac, dobro je zaklonjen od juga i bure. Š njega je lipi pogled: u jug na Oključ, u zapad na Puraru, a u buru na Kurbinu pozadinu. Ne bi bija loš ni Krpeljina jer je smišten u samom sridištu Kornata. Š njega bi uvik vidija na kojin se poštan najboje lovi. Ali odma ću reć da bi mu prominija ime u koju umiljatiju beštiju, tako da više niko ne biži od njega. 

U Kornate se more ići i drugin puten – s desne strane Kurbe – zato se tribamo tornjat teke nazad i odma posli Tetovišnjaka uvatit kurs prima Mrtovnjaku. Virujen da je dobija ime po mrti koja na njemu reste, a ne zato šta je, more bit, nikome bija zadnja pošta. Meni je osta u lošen sićanju jer san, ka mladi ribar bez puno nauka, u vrime kad nije bilo CB-a ni mobitela, zbog jakog juga zapeja na njemu dva dana.

Zato i dan-danas, kad čujen da se spomene, makar i kroz pismu, da okriće jugo, odma izgubin voju za ić na more. Ali, ne žalin se, jer puno je gore bilo mojima koji nisu znali di san i jesan li živ. Kako nema nikakve uvale, ne bi nikome priporučija da na njemu traži zaštitu po bilo kakvon vrimenu.

Posli Mrtovnjaka slidi jedan maći škoj smišnog imena, ma opasniji od njega jer, čin ga se spomene, svaki ribar se odma štrecne. Ali nije on, nego ona, jer se zove Babina guzica, kriva za puno razbijenih brodi o plitko dno, nego pličina, jednu sto metri od nje prima Kurbi. Da se to ne bi više ponavljalo, jer ljudi se i dalje okriću za Babinon guzicom, a ne gledaju isprid sebe, prije nikog vrimena na pličinu je metnuta lanterna, tako da i ona, ka i Mala Mara, više nisu opasne. 

Da prostite–Prdusa

Moj san se nastavlja jer, nakon desetak minuti, isprid mene je Smokvica vela, jedan od lipših škoji, koja uza se ima svoje ditešce, Smokvicu malu. S ove strane, s koje ja dolazin, velika je uvala s desetak kućic, a iza dva kamena mula more se u njoj i po jugu naći mir. S druge, zapadne, strane, manja je uvala, a na punti lanterna koja Murteranima po noći pokazuje put u Kornate. Na vrhu, ograđene zidovima, zelenu se masline.

Lipa je, ali neću prima njoj, vozin malo livo u vrata između Kurbe i Škulja. Škulj koji je velik, ali ne najveći, zato je najvisočiji. Ne morete zamislit koji je gušt popet se na njegov vrv i s kanoćalon gledat okolo, ili, još boje, litretavat škoje koji ispod poziraju, ka i ovce i janjce koji vas izdaleka pomno gledaju.

Ublizo, pet minuti daje, prima jugozapadu, eto jopet dvoje, opet Vela i Mala. Najčišća arija i najbistrije more koje se more zamislit oko njih dvi, nikako ne sliči njihovon imenu, a ime in je, šta bi stariji svit reka: da prostite, PRDUSA. U zimsko doba tamo je obilato liganj, to je pošta na kojoj se najranije uvati lignja, ali po noći triba tamo s puno pacence plovit jer prima Garmenjacima ima dva maća i, šta je najgore, skroz plitka školjića, boje reći – dvi sike – teke veće od pijatića za kafu.

Pita san se više puti zašto puno škoji uz ime ima pride još veli i mali. To bit će zato šta je onima koji su im nadivali imena pofalilo imen, pa su školjima koji su jedan uz drugoga davali ista imena, a onda bi nazuntali još veli ili mali. Takvih u našem kraju ima puno: osim Garmenjaka, Smokvica, Prdusa, tu su i Sestrice, Mišnjaci, Dupinići, Kamišnjaci, Tetovišnjaci, Borovnjaci, Dinarići, Babuljaši, Kurbe, Rašipi, Bisage, Panitule, Žakni.

Spiza iz brodskih kužina

Uu, malo san se zaletija i falija. Žakni nisu veli i mali, nego Kameni i Ravni. Falija san kod najvažnijega, kod škoja na kojemu san najviše proboravija. Oba škoja su skoro ista i po veličini i po obliku, ali skroz različita po životu na njima, jer više svita bude na Ravnome u jednom danu, nego na Kamenome u cilu godinu. Kako i neće kad je na Ravnome velika riva i restoran pa je liti tamo puno jahti i nautičara koji uživaju u dobroj spizi i kupanju. Zimi je puno ribara, malih i velikih, koji posli ribolova odmaraju i sa istin gušton uživaju u spizi iz svojih brodskih kužina. 

Svega ovoga je puno manje u bilo koje doba godine kad puše jako jugo. Unda tamo mogu ostat samo manji brodi koji uspiju uvatiti misto u mandroću iza stare rive, ali i to zna bit gadno jer jugo i mareta pribacuju more priko cile rive pa, ako si vanka broda, ne moš više u njega.

Kako san na Ravnom Žaknu, koji je za nas Šibenčane najvažniji škoj u Kornatima, puno toga doživija, o tomen ćemo drugi put. Reći ću samo da, osim šta san tamo vidija svega i svačega kad je rič o ribama, puno san se puti osladija s lipin bokunima jer se tamo često, posli ribolova kužinaje lipa spiza dalmatinska.

 

 

 

Komentari na članak:


NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

  PRETHODNI ČLANAK

SLJEDEĆI ČLANAK